Демографи звоне на узбуну – Босни и Херцеговини прети да врло брзо постане земља стараца. Пашалић: Одлазе највише због незапослености, што директно утиче на демографију Породица Протић скрасила се у Брну ИАКО не постоје званичне и прецизне евиденције, само за три године, од 2013. до 2016, Босну и Херцеговину напустило је око 90.000 људи, од чега око 25.000 само из Републике Српске. Најчешће одредиште грађана РС је, тврде демографи, Немачка, која потражује чак 970.000 радника у различитим гранама, од чега чак 400.000 медицинара за негу старих. Зато су управо медицински радници они који најчешће напуштају земљу. – Нема ниједног релевантног извора што се тиче статистике, а бројке са којима баратамо углавном су настале на бази административних евиденција или паушалних процена. Ипак, евидентно је да становништво одлази и тај тренд ће се вероватно наставити. Босна је земља из које је више људи одлазило него долазило, кроз целу историју, па само у рату је отишло око милион и никада се није вратило. Ако се тако настави, постаћемо врло брзо земља стараца – изјавио је за „Новости“ демограф Стево Пашалић. Основни мотив, према Пашалићу, због чега људи одлазе из БиХ је економски, односно висока стопа незапослености, што се највише одражава на демографску слику становништва. С обзиром на то да одлази најрепродуктивнији део становника, углавном од 20 до 40 година, то најдиректније утиче на смањено рађање. – До последњег прератног пописа губили смо око 17.000 становника годишње, сада се та бројка креће и до 30.000. Чињеница је и да у дијаспору чешће одлазе Бошњаци него Срби. Кад су у питању професије, на конкурсима ван наших граница, претежно у Немачкој, доминира медицинско особље, лекари, информатичари, керамичари и остали занати – додао је Пашалић. Породица Протић из Бањалуке одлучила се на одлазак из града пре годину дана. – Мој супруг Младен, ја и наш двогодишњи син живимо у Брну већ годину дана. Наш живот овде и адаптација олакшани су чињеницом да је Младен овде, на неки начин на домаћем терену, с обзиром на то да се овде школовао од 2008. до 2013. године, научио језик и упознао њихову културу. Првобитно је наша идеја била да останемо да живимо у БиХ, али због стања у земљи, економске ситуације и немогућности да пронађемо стални посао, одлучили смо прошле године да се преселимо у Брно. Могу да кажем да смо се сада већ навикли на живот у овом граду, људи које смо упознали су углавном сусретљиви и добронамерни. Супруг већ има посао, а мој план је да и ја следеће године почнем да радим, кад дете сместимо у вртић, односно кад наврши три године, јер у Чешкој деца пре треће године не похађају предшколске установе – испричала је за „Новости“ новинар Јелена Протић, са десет година искуства у РС, али без дана радног стажа. ПОСЛЕДЊИ ПОПИС ПРЕМА последњем попису из 2016. године, у БиХ живи 3.531.159 сталних становника. Од тога, у Федерацији БиХ живи 2.219.220 становника (62,85 одсто), у ентитету Република Српска 1.228.423 становника (34,79 одсто) и у Дистрикту Брчко 83.516 становника (2,37 одсто). Кад је реч о националној структури, у БиХ живи 50,11 одсто становника који су се изјаснили као Бошњаци, њих 30,78 одсто изјаснило се као Срби, а Хрвата је 15,43 одсто. Национално се није изјаснило 0,77 одсто становништва, док је мање од три одсто у категорији „осталих“, у што улазе припадници 17 националних мањина те друге етничке скупине. www.novosti.rs/
