Борис Степанов У Белој кући су разумели да је на челу Стејт департмента особа која уопште не намерава да извршава Трампове налоге. Тилерсон је увек био независан, био је на челу ExxonMobila, и јасно је да нема навику да слуша туђа наређења. У последње време се види да је он, очигледно, бесан. И да је такав с разлогом. Један од најважнијих разлога за то је смањење буџета Стејт департмента за 54 милијарде долара. Дипломатама су за нормалан рад, који подразумева зналачки политички обавештајни рад и контролу свих политичара у земљи боравка, потребна средства. Уколико њих нема, нема ни конкретних резултата. За ситан новац никада нећеш наћи добре резерве кадрова. Биће много скупље уколико у власт поставиш људе из опозиције не изузетно паметне, халапљиве и корумпиране. До грешака је долазило и раније. Косово – Хашим Тачи, који се одавно претворио у регионалног мафијаша који никоме не дозвољава да се приближи јаслама из којих њега хране. У Грузији – Михаил Саакашвили, кога су прво истерали из његове рођене отаџбине Грузије, па затим и из Украјине у којој се посвађао са америчким пријатељем Петром Порошенком. Мада су, уосталом, и тога на власт довели Американци још 2014.године, а сада не знају како да га замене. Тилерсон је одавно схватио да је у Стејт департменту до сада направљено много промашаја. Никако у неколико месеци нису могле да се исправе све грешке које су направили Хилари Клинтон и Џон Кери. Напред мора да се иде, али врло промишљено и уз анализирање сваког корака на туђој територији. У томе је и уметност искусног дипломате и његових помоћника. Најважније је не само да постоји добра мрежа агената и утицајних опозиционара. Важно је да се одаберу они који ће доцније успети да врате Стејт депарменту све оно што је у њих уложено, али и који ће играти онако, како свира Вашингтон. У суштини, Стејт департмент се одавно претворио у агенцију кадрова која бира за Вашингтон лојалне особе, мада не сасвим баш како треба. Тилерсону се таква пракса очигледно не допада. Њему су потребни резултати и што бржи размештај дипломата који ће знати да квалитетно и зналачки управљају овом или оном земљом. А највише проблема се појављује баш у вези с тим. Бизнис са нафтом је увек захтевао одличне дипломатске навике. Како би се дошло до исплативог уговора морају да постоје и стрпљење, и везе, и знање како да се утиче на конкретне особе које имају пролаз до првих личности државе. Посебно тамо где има много нафте коју треба купити по што нижој цени. Уколико се овај или онај руководилац противи, за њега се брзо проналази замена. А Американци најчешће праве грешке баш управо с тим. После нафтни магнати морају да исправљају њихов грешке (што такође кошта). Тилерсон је, врло је очигледно, схватио да се Трамп за сада лоше оријентише у спољним пословима. Баце се са једне стране на супротну. И за сада се нико не усуђује да му говори шта да чита, где да гледа и кога да слуша. Врло је вероватно да Трамп и Тилерсон неће успети да нађу заједнички језик. У том ће случају Рекс Тилерсон бити принуђен да поднесе оставку.
