Борис Степанов Варшава, Будимпешта, Праг и Братислава имају компликоване односе са Бриселом. Вишеградска група (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) је формирана у периоду 1991-1993.године. Тада су се ове бивше социјалистичке земље ујединиле, јер су желеле да се интегришу у европске структуре. Ступиле су у Европску унију, од Брисела су добиле новац, изградиле су путеве, своје земље довеле у релативни европски ред, а затим је почео да се ствара хаос. Истина, не код свих. Највише су се, када су почели да их уче животу и да им све редом бране, узнемирили Мађари. За почетак – забрана коришћења атомске енергије, без које би Мађарска за само неколико дана остала заувек без светла. Затим су почели проблеми у пољопривреди. Али за Виктора Орбана главни ударац је представљала прошлогодишња најезда избеглица са Блиског Истока. Ничији нерви нису издржали. Меркелова је отворила Пандорину кутију. Будимпешта је прва на својим границама поставила ограде и читавом свету објавила да не жели да кроз 20 или 30 година заувек ишчезне са карте Европе. Истина, можда би на карти и остала, али Мађари са њиховим јединственим језиком, културом и хришћанством би се утопили међу муслиманима. Орбан ни мало није сумњао у то. И кренуо је да се штити из све снаге. Меркеловој и лидерима ЕУ је доказивао да никада неће моћи да „свари“ огроман број избеглица које му је у облику наредбе речено да мора да их храни, образује и запошљава. После њега је Варшава почела да се сукоби са Бриселом. Беати Шидло и Анджеју Дуди се није допало што је њихова реформа судова за ЕУ постала кост у грлу. Пољацима је прећено казнама и обећавано да ће им се одузети право гласа у Савету Европе. Чеси и Словаци су се трудили да се не мешају у компликоване односе њихових комшија са ЕУ. Али су затим почели да говоре да Пољска и Мађарска не воле да играју како им се свира и да не представљају тимске играче. Код „вишеграђана“ су се појавили знаци раздвајања. Свако је за себе покушавао да се покрије, те је дошло дотле да су Праг и Братислава проговорили да Пољска и Мађарска уз помоћ Вишеградске групе желе да у Европи спроведу „културну контрареволуцију“ и да буду противтежа либералној федералистичкој Европи коју представљају Француска и Немачка. Тако да су Варшаву и Будимпешту представили као контрареволуционаре. А ствар је била много једноставнија: Чешка и Словачка су увек биле много ближе Немачкој и Аустрији. И они никада неће ујести руку својих вечитих газда. За њих би то испало прескупо.
