Република Српска успоставиће свој информациони центар у Бањалуци, гдје ће грађани имати приступ документима из протеклог рата у БиХ, пише „Еуроблиц“. Центар за ратну архиву (фото:Siniša Pašalić / RAS Srbija) То је за овај лист потврдио Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих особа, те навео да се то ради како би јавности била доступна сва ратна архива. Наводи да је Републички центар последњих шест мјесеци упутио четири дописа Хашком трибуналу са захтјевом да се један од информационих центара успостави у Бањалуци, гдје би били достављени документи из тог суда, након што се он угаси. Међутим, како каже, Хашки трибунал је изигнорисао све захтјеве из Српске, иако је став Српске да сви документи који њој припадају треба да јој се врате. Град Бањалука уступа простор Управо је то била једна од тачка дневног реда сједнице Владе Српске на којој су министри разматрали “немогућности успостављања информационог центра Међународног кривичног суда за бившу Југославију у оквиру Републичког центра, а у склопу активности тог суда за успостављање информационих центара у БиХ“. Усвојен је закључак да Министарство правде и Републички центар у сарадњи са представницима града Бањалука предузму све активности како би информациони центар био успостављен у највећем граду Српске. – Град Бањалука би требало да Републичком центру уступи простор у којем би сви документи са којом располажемо, који не носе ознаку тајности, били доступни грађанима – каже Којић. Грађанима доступна истраживања Наводи да имају све техничке препоставке да оспособе информациони центар, гдје би били постављени рачунари на којима ће бити доступна истраживања, студије, документи и анализе о догађајима из протеклог рата у БиХ. Којић каже да овим потезом неће бити нарушен споразум о сарадњи са Хашким трибуналом. У складу са Резолуцијом Савјета безбједности из 2010. године документи остају у хашкој архиви до окончања рада и механизма за судове. Центар успостављен у Сарајеву Информациони центар Хашког трибунала успостављен је у Сарајеву, гдје би грађани БиХ требало да имају приступ близу 400.000 докумената. Од тога је 100.000 доказних предмета, односно докумената који сведоче о злочинима из протеклог рата, који укључују више од 3.000 видео снимака. Извор: Еуроблиц www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=268874
