Борис Степанов Средином октобра у Републици Аустрији ће се одржати парламентарни избори. Права борба тек предстоји. За места у парламенту ће се борити социјал-демократе (партију води нови канцелар Кристијан Керн) и конзервативци, на чијем је челу садашњи министар за иностране послове Себастијан Курц. Зачуђујуће је да су противници, за многе неочекивано, против ширења зоне евра иступили јединствено. Ширење зоне евра је идеја Жан-Клод Јункера који је њом узнемирио политички и финансијски естаблишмент многих земаља Западне Европе. Јасно је да се господин Јункер брине за добробит ЕУ, да жели да сви живе са евром и да забораве на домаћу валуту. Али аустријски политичари сматрају да је још рано да се жури са увођењем евра на читавој територији ЕУ. Канцелар Керн је изјавио да док се не ликвидира шема избегавања пореза преко фирми из источноевропских земаља Јунерова реформа неће имати никаквог смисла. Канцелар сматра да концепција промена није довољно осмишљена. Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц је навео проблем Грчке. Она је у зону евра укључена без поштовања финансијско-економских стандарда. Он је рекао да би убудуће требало избегавати такве ситуације. И голим оком се јасно види да сада евро проживљава не тако добар период постојања. Врло је вероватно да ће се морати извршити ликвидација евра и да ће земље ЕУ морати да се врате на своје некадашње националне валуте. Да подсетим да је 13.септембра Жан-Клод Јункер у свом годишњем излагању о стању у Европској унији понудио своје виђење Уније после 2019.године. По његовој идеји евро у будућности да треба да се прошири и да буде валута у 30 земаља, а Европска комисија треба да се претвори у потпуно важећу европску владу, чија ће се овлашћења проширити. Данас је у зони евра укупно 19 земаља. Још 9 држава ЕУ није у зони евра. То су Велика Британија, Шведска, Данска, Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Чешка и Хрватска. Виктор Орбан уопште не намерава да форинту мења за евро. Већ су неколико пута покушавали да га натерају у „формат евра“, али он чврсто стоји на сопственим ногама и говори да неће дозволити да му се уништи банкарски систем земље због ћефа немачког банкарског капитала. И Јункера треба разумети, и њему је дат задатак који он мора да изврши по сваку цену. Јер он је раније био и министар финансија и одлично зна да ће јединствена валута бити јака само ако се њоме буде управљало из заједничког центра. А тај центар је у Немачкој. Источна Европа је одавно требало да се потчини Берлину и да живи онако како то Немци захтевају. Јер у супротном – шта ће им Јункер који је садашњу дужност председника Европске комисије добио захваљујући залагању госпође Меркел. Она је на челу Немачке већ једанаест година, и по свему судећи, у скорије време нема намеру да мења своје радно место. А то су потврдили и данашњи избори, на којима је њена партија освојила највише гласова.
