Борис Степанов Обама је имао баш велику жељу да згњечи евро, а успут и да удари по економији и финансијској структури Немачке. Али канцеларка Меркел је успела да издржи тај ударац са оне стране океана. Да подсетим да су се 2016. године Американци дуго расправљали са Фолксвагеном због скандала са дизел-фолксвагенима. Немачкој је одређена казна од 15 милијарди долара. Без обзира на то, Немачка је прихватила да откупи 425.000 аутомобила на дизел гориво запремине до 2 литра или да их поправи на свој терет. Шта више, сви власници таквих аутомобила су добили и компензацију од 5,1 до 10 хиљада долара. Такође, Фолксваген је на рачуне фондова САД који се баве очувањем човекове околине уплатио 5 милијарди долара. Аутомобиле су почели да повлаче у новембру прошле године, а читава „операција“ повлачења ће да траје до јесени 2018. Уколико (не дај Боже!) Немци не склоне са америчких путева 85 процената проблематичних дизел-фолксвагена, концерну „Фолксваген“ прете и допунске астрономске казне. Али – стрпљиви Немци ће учинити све што САД захтевају од њих. Нема смисла да се њима супротстављају. Боље је мало притрпети, па затим достићи пропуштено и све губитке обилато надокнадити. Није то први пут да Берлин направи корак уназад, а затим један за другим, неколико корака напред. А противник (конкурент) не успева да схвати који је то био тренутак када су они дозволили најснажнији удар. Недавно је опет почело да се прича да је чврста економија у Европи најзад почела да доноси плодове. Европа и евро се налазе у бољој „физичкој форми“ него што је то економија САД. У односу на Америку зона јединствене европске валуте сада изгледа као зона стабилности и предвидивости. Чак и „болесна Грчка“ иде путем обнове и може да изађе на међународна финансијска тржишта, те је почела на њима да долази до новца који јој је потребан. Хаос у Белој кући и политика Трампа и његове екипе (која се стално мења), а која се увек не може баш разумети, не доприноси јачању ауторитета долара. Долар све више слаби. Зато је и почело да се говори да САД губе свој економски и финансијски ауторитет. Они губе свој колут за спасавање – долар – коме је баш неопходно да по било коју цену поврати некадашњу снагу. Вашингтон жели да поврати свој статус прве економске државе у свету. За сада не успева: Меркелова је и даље на власти, и она ће се борити за јак евро и неће дозволити САД-у да уништи Европску унију. Тешко је претпоставити, али Трамп ће морати да се потруди мало више како би и са њом, и са Макроном, дошао до компромиса. Њих двоје се труде да обнове Европску унију. Мада је то схватио, Трамп за сада није дошао до правог закључка. Њему је сада неопходан добар економски и спољнотрговински саветник. У својој екипи он нема човека који би имао снагу Хенрија Кисинџера. Мора га што пре пронаћи.
