Угљанин за специјални статус Санџака
Специјални статус Санџака, као територијално-политичке заједнице равноправних грађана и народа – у коме су Албанци,...
Угљанин за специјални статус Санџака
Специјални статус Санџака, као територијално-политичке заједнице равноправних грађана и народа – у коме су Албанци, Бошњаци, Црногорци и Срби конститутивни народи, представља кључ за решавање свих политичких и територијалних спорова између суседних држава и народа на Балкану. Може и треба бити нуклеус регионалне стабилности и сарадње, истиче ово председник СДА Санџака Сулејман Угљанин.
Он је данас у Сарајеву као уводничар на сесији Асоцијације независних интелектуалаца Круг 99 представио предлог Специјалног статуса Санџака у оквиру реформе политичког система Републике Србије, а којег је сачинила СДА Санџака. Угљанин наводи концепт Бадентереове комисије за трајно решење југословенске кризе, по којем се авнојевске границе признају као међународне границе новонасталих држава на простору бивше Југославије – успостављањем специјалног статуса за дијелове народа који остају изван матичне државе, преноси Аваз.
Тај предлог СДА Санџака је, каже Угљанин, доставила председнику, Скупштини и Влади Републике Србије, као и предсједнику Скупштине Црне Горе и другим релевантним факторима, међународним представницима, Европској унији, Уједињеним нацијама.
«Осећања грађана Санџака, посебно Бошњака, који Босну доживљавају као своју националну државу има утемељење у историјским, правним и политичким чињеницама. Дефинисање Санџака, као засебног територијалног и политичког ентитета са законодавном, извршном и судском влашћу, представља минимум за биолошки опстанак и политичку егзистенцију бошњачког народа у Санџаку» – нагласио је Угљанин на конференцији за медије.
У складу с тим, додао је, следећи ту политику мира, разумијевања, за трајно решење југословенске кризе који је предложила Бадентереова комисија грађани Санџака су животно заинтересовани за суверену Босну и Херцеговину, која би путем билатералних односа дефинирала статус Бошњака и свих других народа који живе у Санџаку.
«У том смислу, Санџак, као заједница равноправних грађана и народа, био би модел за решавање свих територијалних и политичких спорова између држава и народа на Балкану» – закључио је Угљанин. Нагласио је да све о чему је говорио има утемељење и у резултатима референдума грађана Санџака који је одржан 25., 26. и 27. октобра 1991. године, неколико дана пре него што је Бадентерова комисија 4. новембра објаснила и објавила став о трајном рјешењу југословенске кризе.