„Комитска љубав“ према домовини: Из ничије куће на Горици, из хотелске собе бившег министра саобраћаја
Опет је на девијантан начин „комитски покрет“ подсјетио како се воли Црна Гора. Она се воли из хотелске собе бившег министра саобраћаја, из станова јавних функционира, из ничије куће на Горици… А коверта је у суштини љубавно писмо, које је сплетом околности доспјело у руке правосудних органа. Међутим, код њих и даље влада конзервативна идеја да свом господару могу повратити подршку са улице. Исту ону која му је у 29-ој години, преко Жуте греде, обезбједила приправнички стаж са етикетом најмлађег премијера у Европи. Злоупотребљавајући историјске личности и догађаје које нису кадри разумјети, клицали су земљи – жртви вишегодишњег злостављања.
Данас опет, након толико година, гласно одјекује реченица српског Волтера, Доситеја Обрадовића: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце. Оне војују и побјеждавају.“ У озбиљним књигама које су прошле научну верификацију може се прочитати да је Црна Гора престала да постоји 1916., а не 18-те, да је званичан назив Подгоричке скупштине био: „Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори“, да се на тој скупштини одлучивало о безусловном и условљеном уједињењу, да је на Божић наредне године била побуна, а не устанак, да је Крсто Зрнов Поповић од краља Александра тражио помиловање и још много тога… Међутим, књиге саме себе не читају. Томе свједоче последице које сви трпимо.
Од историографије, већинском дијелу друштва су релевантније финансијске књиге које данас говоре да је јавни дуг Црне Горе у експоненцијалном расту, паралелно са бројем заражених и умрлих услед актуелне епидемије. Да земљу већ запљускују таласи економске кризе. Да је бивша власт Црну Гору у сваком смислу учинила „малом“. Да још није конструисана временска машина која би Црну Гору волшебно вратила у 1918, те да нема разлога за бригу саучесника у њеној девастацији. Од бојазни да Подгорица услед тектонских промјена не заврши у Моравичком округу, народу је неупоредиво важније питање како избјећи руб егзистенције на који их је довела бивша олигархија.
На сву срећу, од 30. августа Црна Гора се ослобађа окова. Поларизације друштва и приватизације институција.
Она се данас налази пред раскршћем да напокон постане држава свих грађана.
Сваки однос, па и појединца и државе мора бити узајамног карактера. Љубав према држави мора бити пропорционална љубави државе према грађанима. Јер, грађани не постоје због државе, већ држава због грађана. И тај принцип се не мора наћи у експозеу нити у било ком другом документу. Он мора бити општеприхваћен и усађен у колективну свијест заједнице.
Коста Ненезић/ИН4С