Маја Санду у потрази за друговима
Стручна заједница разговара о резултатима посете председника Молдавије Маје Санду Кијеву првом шефу државе у каријери.
У преговорима са колегом Владимиром Зеленским према Сандуу предузет је важан корак ка успостављању стратешког партнерства.
„Молдавија чврсто и без резерве подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине“, рекла је Санду. Занимљиво је да је молдавска председница свој говор започела на украјинском, а наставила на молдавском.
Према њеним речима планирано је успостављање дијалога двеју земаља о безбедности, заштити животне средине, енергетици, билатералној трговини, либерализацији међународног транспорта и хидроенергије.
Украјина и Молдавија нарочито намеравају да изграде главни пут између главних градова двеју земаља и оног што је изванредно заобилазећи Придњестровље. С тим у вези стране су разговарале о изградњи граничног моста преко реке Дњестар који ће скратити путовање између Кијева и Кишињева на пет сати.
Такође намеравају да уведу праксу међусобног преласка границе користећи личне пасоше. Хитни задатак је осигурати права у области образовања и друга права украјинске националне мањине у Молдавији и сходно томе Молдавца у Украјини. На крају приметили су важност заједничке борбе против кријумчарења на украјинско-молдавској граници „посебно на њеном придњестровском сектору“ како је нагласио председник Зеленски.
Генерално стручњаци верују да је посета Кијеву јасно показала Сандуове спољнополитичке приоритете. Највероватније ће ојачати антируску коалицију низа источноевропских држава. И не зато што је нови молдавски председник нека врста идеолошког русофоба. Само што главна политичка „подела“ у Молдавији није између оријентације према Москви или Бриселу и Букурешту већ између ирационалности и здравог разума.
Такође постоји гледиште према којем Молдавија није сфера виталних интереса Русије за разлику од Белорусије и Украјине. Нема заједничку границу са Русијом као ни пуноправни приступ Црном мору. Дакле према тим стручњацима геополитичка вредност Молдавије је релативна и чак упитна.
Према анкетама становништво Молдавије је такође приближно једнако подељено у симпатијама између прозападних и происточних вектора спољне политике. Истовремено последњих година расте број присталица уједињења са Румунијом. У ствари, и сама Санду је раније рекла да подржава ову идеју. Али има много принципијелних противника ове ситуације у земљи. У том смислу Санду једноставно нису потребни гласови Придњестроваца који ће само додати тежину политичким снагама које захтевају очување молдавске државности.
Неки војни аналитичари верују да Сједињене Државе и Румунија припремају „сценарио Карабаха“ за Молдавију. Бранећи ову тачку гледишта истичу да су америчке авијације почетком јануара размештале извиђач МК-9 Реапер и беспилотне летелице и војно особље у ваздухопловну базу у румунском граду Кампиа-Турзи. Јединице ће бити подређене ваздухопловном пуку који се налази у бази Авиано у Италији.
Истовремено беспилотне летелице МК-9 Реапер распоређене су у ваздухопловној бази Кампиа-Турзи у региону Клуж на западу Румуније (регион Трансилваније), а не на истоку – у подручју црноморске обале. То значи да су им потребни центри за контролу дронова за контролу црноморских вода.
Медији су известили да је планирано и стварање неколико сличних центара у Украјини и Молдавији. Аналитичари подсећају да су се беспилотне летелице ударног типа у Карабашком рату показале као ефикасно и модерно средство ратовања што је заправо директно утицало на његов резултат. И закључују: размештање америчких УАВ-а у Румунији може се сматрати фазом припреме и њиховог учешћа у могућим војним сукобима на територији Молдавије и Украјине.
Међутим, многи стручњаци заузимају уравнотеженији став. Уверени су да су Москва и Кишињев у стању да успоставе мање или више конструктиван дијалог. Много тога ће зависити од спремности страна на узајамне уступке. Па ипак многи руски политиколози су сигурни да Русија не би требало да напусти Придњестровље и пусти целу Молдавију ван своје зоне утицаја.
Политичка аналитика