На ивици лудила: COMEDIA DELL ‘ARTE
Кад реалност превазиће све могуће смислене варијанте, кад превазиђе сценаристичке и редитељске фантазије најконтроверзнијих филмских стваралаца, кад су Орвелова предвиђања тек бајка за основце, онда нормалном преостаје само једно: да полуди.
Живимо стварност достојну најфантастичнијих комедија које су видјели свјетски театри. Таман кад човјек помисли да не може даље и дубље, она изненади и суноврат се наставља. До мјере да се морамо запитати: сањамо ли све ово или нам се стварно дешава.
Премијер се, опет, на Цетињу провео као бос по трњу. Док се клањао сјенима краља Николе, испоставило се да ни вијек од смрти није довољан да упокоји наслеђе које нам је оставио. Некакве комите новога доба, у недостатку јачих аргумената, потегли су староставни арсенал пљувања, псовања, звиждања и арлаукања. Тек толико да смушеном премијеру још једном ставе до знања да по Цетињу узалуд кречи. Припомогла је и ни од кога питана а распамећена Драгиња која је, осим змијског отрова које узалуд пакује у асесоар даме, у маниру једног из колекције мужева, исправила и премијеров календар. А вијенац је завршио на ледини, тамо гдје нам се све ово с краљем и око краља одавно налази.
Миго, мада усликано доказан, неће на суд, Кнежевић који је донирао (капом и шаком, и ковертом) и уз то све сликао – мора. Бранко (Мушикић) не смије ни дрвима да брани своје, Брано (Мићуновић) може и пиштољем. Револуција и даље тече, а још кад Сања (она што води Милове Никшићане) реновира Дом Револуције не само да ће да тече него има да буде – поплава. Поплава која ће коначно да збрише све четнике тако да ће она Душка са Јавног коначно моћи да одахне и повуче се с прве линије фронта.
А и предсједник нам се замислио и забринуо над здрављем да се бојим да зору нећемо дочекати. Толико се забринуо и пролио горку сузу над преминулим грађанима да за моменат није личио на себе, па се сад бринем и за његово здравље. Тражи јединство, слогу, пуни ангажман свих институција… на хљеб просто да га намажеш. А док моли за поштовање мјера, они његови смотали маске а развили барјаке па шестају ли, шестају по Никшићу. А кад зафали горива или аута, прискочи полиција да повезе и развезе. Све за народ, рекло би се.
Чекам још само да однекуд васкрсне покојни Зоран Радмиловић, маскиран у Краља Ибија, и подвикне оно чувено његово: НАААРОООДЕЕЕЕ…!!! па да се пробудим. Јер ово мора да је сан. Ако није, пишите ме у луде!
Емило Лабудовић/ИН4С