Сабор
Сабор је шест дана сабирао гласове читаве Васељене.
Ако је глас народа, глас Бога, а Сабор сабрање Божијих угодника, онда се одавно исход знао, а ми показали, као увијек – мало својег добронамјерног несмирења, али и да искрено држимо до Спасења.
Пошто је Сабор требало да изабере оне који највише уједињују и сабирају, нијесу могли пронаћи друго рјешење.
Синоћња кулминација народне зебње, а потом усхићења, показали су колико смо дуго без Духовног Началника и колико нам недостаје Митрополит цетињски, Егзарх Пећкога трона!
Ша се могло очекивати од вјернога стада до појединачних иступања, лутања и страха, све док се не чује глас Пастира. Није се паства мијешала у туђе послове, већ бринула за своју судбину. Поче љето, ваља нам Издизати, а Пастира нигдје! Посумњасмо да нас је и Отац заборавио. Кад Отац послао Четири, а не једнога Доброга Домаћина. Као и увијек, Бог је учинио боље и више, но што смо и молили и измолили. Мислили смо да нема већега датума од 30.августа, сада смо видјели да је 29.мај Отац 30.августу и да је мај претежнији од августа и да нам нема Слободе без Воље Творца!
Не бих рекао да је ико истрчавао са изјавама и био недоличан, прије бих рекао да смо по први пут показали да нам није баш свеједно ни како ћемо ни камо ћемо, да смо се уозбиљили и сасвим ријешили да не скрећемо са Пута! Народни Митрополит је постао и Митрополит по вољи Сабора. Сабор је одликовао народ и оцијенио вољу вјернога народа да је на путу Божијег Плана. Сабор је практично закључио да народна мисао овога пута није јеретичка.
Напокон су свјетовни избори и именовања постали ирелевантни у односу на Духовну брижност. Показали смо да нам предсједник државе може бити било ко, али Митрополит и Владике само Изабрани! А Бог као Бог, показао је да нас воли више него можемо у Његову Љубав да повјерујемо.
Опет смо Невјести Господњој приступили као било којој дами, а Она нам је опет одговорила да су Њени Путеви Господњи и да је једина Матера у Којој Дух зачиње и једино Стопало Жене које је достојно Светогорског архипелага.
Изнова смо Владикама приступили као посланицима Думе, а они су нас подсјетили да су само видљиви одраз Небеске Скупштине којом предсједава Господ. Уцвељени свјетском неправдом, искали смо људску правду у Небеском суду, а добили смо Божију милост. По први пут искрено, молили смо само мало, а Бог Љубави нас запљуснуо бокорима.
Порадовали су се већ били злобници. Већ се чуло: „Ти ли си Онај што за три дана подижес Цркву, а себи не можеш помоћи“!
До сада се показивало колико смо битни Богу, ових дана се показало колико нам је стало до Господа!
Један је Митрополит и Духовно чедо најзначајнијег Митрополита Цркве у двадестом вијеку, Други је Чедо најзначајнијег Патријарха Цркве у двадестом стољећу. Једнога су вребали кроз двогледе, оптике и снајпере, Другога су газили и обијали му бубреге. Онај који је Одлетио, претходно је све уредио, подијелио улоге и свима објаснио обавезе!!!
Богић Булатовић/ИН4С