Бећир Вуковић: ПОМИЈЕШАО ВЈЕЧНОСТ И ВРИЈЕМЕ
Случајни премијер ЗК – дотрчао је до митрополита Јоаникија – и са митрополитом прошао кроз народ до Храма, да не би био извиждан.
ЗК је рекао митрополиту Јоаникију: “Никад нећу ништа урадити на штету Српске православне цркве.”
Требало би запамтити ову реченицу о Српској цркви изговорену на црногорском језику.
Да ли се премијер јутрос може сјетити шта је јуче рекао. То ни Бог не зна.
Ако не зна Бог, зна Божена шта ће на крају представе рећи премијер ЗК.
Ако ЗК неће потписати уговор, ко што неће, да не нагађамо шта ће рећи. Знамо, ако не потпише овај уговор, онда је са Оним потписао онај уговор…
Народ је љут на цркву ради ЗК, чуо сам ријеч у пролазу.
Тако обрше они који побркају вјечност, и вријеме. Дефиниција није богзнашта, али пристаје уз ЗК.
У сваком случају ЗК је циркуску црногорску политику подигао на виши ниво.
Баш ради тога у Црној Гори ништа не успијева као неуспјех.
Иначе, попут нашег ЗК понашају се листом западне дипломате, бирократе, а што је тек сада у моди у Подгорици.
Само да подсјетимо: ЗК је јуче био и у Црногорској академији заједно са МЂ, и АБ.
Бити и тамо и овамо једнако усхићен, јесте и више од позоришта: на једном мјесту бити у име стварности, а на другом постати стварност, исто је што и помијешати вријеме и вјечност. Можда гријешим, али сумњам.
На једном мјесту ЗК је био друштвено биће, а овамо, у Храму, био је приватно биће. Да ли је то могуће..?
Оно што је мање познато, и теоријски немогуће (па и за мене ново), доводи нас до питања: како све то може да испрати једно тијело, и један дух. Да ли је то могуће..?
Тамо, у Академији, бити тако срдачан са Оним који гони цркву, овамо, љубити руку Ономе који служи цркви. Да ли је то могуће..?
Није могуће..!
Бећир Вуковић
Видовдан