“Жао ми је Младића, он нема везе са ГЕНОЦИДОМ”: Плавшићева проговорила о СТВАРНИМ догађајима током рата
Некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић (91) признаје да тешко подноси што је генерал Ратко Младић у Хагу правоснажно осуђен на доживотну робију. Пресуда није по праву и правди, сигурна је она и то образлаже као сведок ратних година у Босни и Херцеговини, 11-годишњим искуством у Хашком трибуналу – једној политикантској институцији, али и личним познанством са Младићем.
Плавшићева у исповести каже да некадашњег команданта Војске Републике Српске, којег је упознавала и током рата у БиХ, поштује као изузетног војника и професионалца, али и човека јер је штитио цивиле, без обзира на верску и националну опредељеност.
Жао ми је. Јако ми је жао што је Ратко Младић осуђен на доживотну робију. Ратко Младић нема везе с оним што се десило у Сребреници. Нема везе са геноцидом. Геноцид је оно што се десило Србима 1941. Не поричем да се у Сребреници десио злочин, али оно није био геноцид – каже на почетку разговора Биљана Плавшић.
Упркос истини, није, како наводи, очекивала другачију пресуду:
Била је очекивана. И ја сам 11 година провела у Хашком трибуналу и знам како све то функционише. Нажалост, није било ни трунке наде да ће бити другачије. Хашки трибунал је политикантска институција.
Присећа се да је Младића упознала и с њим сарађивала у, како описује, тешким временима и грозним околностима:
Био је рат у БиХ. И зато, када би се све војсковође света окупиле и тражиле истину у његовом случају, они би професионално морали њега да заштите. Осуђен је зато што је бранио народ. Био је војник, професионалац. Била сам на фронту. Обилазила војнике, повређене, осакаћене… Таквог борца нисам упознала. Kао професионалца ћу га увек поштовати.
Није разликовао људе по вери и националности, наводи Плавшићева, већ је, напротив, штитио све цивиле.
Није делио људе на Хрвате, муслимане, Србе. За њега су људи били људи. Ево, нико у Сарајеву ми не би веровао када бих испричала један ратни догађај који то осликава. Али истине ради – на једном састанку разговарало се о стратешкој тачки до које би требало да дође војска. А том подручју највише муслимана живи. Ратко каже: “Немамо довољно снаге, а и да имамо, много цивила, жена, деце би изгинуло.” Сви се се згледали, а неко је казао: “Па тамо су већином муслимани.” А он је одбрусио: “Па ја говорим о женама и деци, а не о муслиманима, Хрватима, Србима!” Изузетно је поштовао жене. То је моје искуство. Ценим га, између осталог, и зато као човека – закључује кроз плач наша саговорница.
Националист