Здравко Кривокапић први председник Владе који се поклонио сјенима страдалника побијених од стране комуниста
Први пут од Другог свјетског рата, један премијер и званични представник Црне Горе се поклонио нашим страдалницима убијеним без суда и пресуде у Бару. Осамдесет Грбљана, Маина, Побора, Кртољана и Будвана и Паштровића је тада страдало.
„Присуствовао сам Видовданској Литургији у манастиру Подластва. У порти тог манастира налази се спомен обиљежје невино побијених Грбљана, Бокеља, Маина, Побора, Паштровића, Кртољана и Будвана. Поклонио сам се њиховим сјенима. Зарад националног помирења, важно је да његујемо културу сјећања на све невино страдале жртве. Мир њиховим душама и мир међу свима нама, потомцима завађене браће. Да у миру и слози градимо бољу будућност за сву нашу дјецу у нашој Црној Гори„, рекао је Кривокапић том јутрос.
Подсјетимо, у ноћи између 24. и 25. новембра 1944. побијено је у Бару 80 Грбљана, Маињана и Будвана.
„Цијела егзекуција обављена је без суђења. Ником нису дали прилику ни “а” да каже. Сви сурово уморени били су невини и честити људи који никоме нису живот прекратили, никоме зло нанијели. Учинили су то на начин који нису уобичавали ни најљући српски окупатори. Да те убије окупатор, после битке, без суђења, ајде некако. Али да те убије кум, рођак, комшија, пријатељ после грљења и весеља, то спада у злочин најгоре врсте„, ријечи су Стева Борете.
Они који су избјегли стрељање, вријеђани и понижавани, стигли су преко Вирпазара до Цетиња. Пошто су распоређени у партизанске јединице, ошишани су до главе ,а онда одређени за бомбаше.
После готово пет деценија откопане су барске јаме у којима су само три лобање биле здраве. У недељу 24. маја 1992. године посмртни остаци су сахрањени у спомен костурницу ,која је претходно подигнута пред манастиром Подластва код Будве.
Било је присутно неколико хиљада грађана. После заупокојене литургије бесједили су његова светост Патријарх српски господин Павле, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, академик Матија Бећковић.
У име Одбора за пренос посмртних остатака говорио је Крсто Борета, тужбалице су проговориле на свој начин.
Кости барских страдалника најзад су опојане на начин достојан човека, обељежен им је гроб над којим је обелиск, велики крст опомене на вријеме зла када је брат убијао брата у име идеологије и “виших циљева”.
Дванаест година иза тог маја у Грбљу израњају гробнице уморених у словеначким сумама. Неке обиљежене, а неке тек чекају идентификацију и хришћанска обљежја.
ИН4С