Да се јаду насмијемо!
У мору лоших вијести које нас ових дана засипају са свих страна, коначно и једна весела из Брисела: Црна Гора ће Бити прва на списку за пријем и кад Уније више не буде! А на то се, изгледа, неће дуго чекати!
Тако то бива кад нам земљу, већ годинама, воде „људи с визијом“!
Друга, не мање смијешна вијест јесте она, већ оглашена, да је дементни Бајден, уз честитке за Празник државности(!?) , побркао функције предсједника и премијера. Што се мене (и не само мене) тиче, то и није нека неопростива грешка!
Ту ни ми сами не знамо више ко је предсједник, а ко премијер (они романтичнији би рекли – два тијела, а једна (политичка) душа!)
Успут, опсјећајући се колико амерички челници држе до Црне Горе, пада ми на памет и она епизода са нашим освједоченим „пријатељем“ Клинтоном, на пропутовању у Подгорици, како је одушевљено узкликнуо: „Како је лијепа ова ваша Бугарска“!
Знам да би ми понеко од посјетилаца овог Портала замјерио ако не бих у овој прилици споменуо и оно „случајно“ одгуравање тадашњег премијера Марковића од несмотреног Трампа, који ће нешто касније посвједочити да то није било случајно: „Па не би, ваљда, САД ушла у рат због тамо неке Црне Горе!“
Па, можда, не би ни Енглеска (намјерно избјегавам помињање Велике Британије), али се мора признати да се својски потрудила да Црну Гору држи на ивици ратног стања, са крајње неизвјесним развојем догађаја, па, наравно, и последицама.
Морам да признам да ми је крајње смијешна она инфантилна подвала, како је отписаном премијеру братски Загреб омогућио тродневни боравак у Лондону, како би се, колико толико, поправио рејтинг већ прежаљеног актуелног руководства Црне Шуме. Као да то није могла да учини енглеска амбасада у Подгорици, која је држала, захваљујући, што активним агентима, што спавачима МИ 6, у новом, као и бившем руководству, све конце у својим рукама. И програмске и кадровске!
Госпођи Медокс припомагала је и то својски, у „сређивању ЦГ“ својој колегиници, госпођа Џудит (ваљда сам амбасадоркама потрефио имена!). Да би мука и неизвјесност била већа, у Подгорици је поодавно смјештем и специјални сајберски тим НАТО. Испоставило се да је Црна Гора веома важна стратешка тачка у плановима глобалиста (да не кажем сатаниста) о разбијању Српства и Православља . (Шта мислите – ко кочи потписивање Споразума и између СПЦ и Владе ЦГ?)
Чак су и политичке аналфабете схватиле да је у тој функцији и бесрамна Резолуција о „геноциду“ у Сребреници и да се све то уклапа у почетак офанзиве сатаниста на све што је српско на Балкану. Рекао сам већ на овом Порталу и бар три пута нагласио да је то – енглеска резолуција!
Свјетски ауторитети, дакле људи позванији од једног новинара, поновили су већ и више пута да ту није било ни „г“ од геноцида, али наши челници папагајски понављају да се ту збио „страшан злочин“. Аман људи! Чији злочин и ко су били наредбодавци и извођачи?
Ваљда се то могло утврдити за минулих 26 година!
У више текстова покушао сам да докажем да су „извођачи“ злочина били – неколико „безбедњака“ на челу са пуковником Љубишом Беаром, несумњиво високим агентом једне од западних служби! Међу „извођачима“ стријељања муслиманских заробљеника, било је и 8 припадника такозваног Десетог диверзантског одреда – Хрвата, Словенаца, Муслимана и два Србина! И то је то.
Под знак питања ставио сам и присуство енглеских САСоваца тијех дана у Сребреници, уз претпоставку да су и они били „извођачи радова“ на више локација!
Ако наредбодавци ових стријељана ( по швајцарском истраживачу А. Дорину 420, по представнику УН Ф. Корвину 7оо и по др В. Шешељу 1.000 до 1.200 муслиманских заробљеника) нијесу били команданти српских јединица – ко су били?
Па, ваљда, они комбинатори из Лондона и Вашингтона, који су планирали сву ову страшну подвалу о „српском геноциду“!
Минулих дана схватио сам злехуду узалудност новинарског прегнућа. Ако нико од људи који би то требало да прочитају и да знају, није схватио да се у Сребреници десио злочин – према српском народу,( и још се догађа и ко зна до кад ће), него стално понављају баљезгарију о некакавом „масакру“ муслимана, чему, онда и истраживање и писање?
Чему писање о промјенама у заробљеној Црној Гори, када се тзв „спољни чиниоци“ и даље својски труде да је задрже у статусу колоније, која се са собом ништа не пита? А нема наговјештаја да ће за мјесец, за годину бити било каквих радикалних промјена! (Постојећи однос снага одавно је испланиран!)
Знам доста људи који, кад схвате да се баве узалудним послом, батале, или бар почину. Мислим да и сам спадам ту негдје. Мој последњи наслов на овом часном, патриотском Порталу био је: „Само Господ може помоћи Црној Гори“! То и даље мислим. Ако јој некад буде потребна моја скромна помоћ – нећу изостати!
Јован Лакићевић/ИН4С