Лаж
Основно својство ђавола је да никад не може рећи истину!
Они који њему служе такође служе цару лажи, али на најнижем нивоу и њихова лаж је ниска и приземна.
Данас су на монтираним “препискама” гле чуда, баш ударили на чланове Бртства и на мене!?
Као свештеник прећутао бих и поднио још један у низу камења моје браће упућених мени, али као родитељ не могу!
Свјестан сам да све ово води подизању тензија уочи устоличења на Цетињу, и да се неко много забринуо за своју егзистенцију у коју је улагао тридесет година, да се неко уплашио правде која долази и да се неко уплашио за себе па би све подредио и жртвовао за свој опстанак!
Знам и као човјек то могу да разумијем јер у одсуству топлоте и близине Божије, осјећа се хладноћа и страх од извјесног… Неко би хтјео да упали Црну Гору како би тај дим раздора и мржње замаглио очи правди, али тако ће само подјелити ионако већ подјељену и располућену Црну Гору. Читајући посланице Светог Петра Цетињског, видим да се иста прича само понавља и да све оно што се “трпало под тепих” кад тад мора да исплива на површину.
Сви гријешимо и падамо,али нас Годпод диже ако се покајемо и затражимо од Њега, већини изгледа постане лијепо доље у паду па се наставе ваљати у муљу својих страсти и заблуда, гледајући све из те прљаве перспективе.
Гдје је она моја Црна Гора, гдје су јунаци из мог дјетињства о којима су гусле пјевале, гдје смо браћо Катуњани!? Ја као Пјешивац, Катуњанин, Црногорац, Србин… ја као неко изнад Истока и Запада, покушавам да схватим гдје смо и куда смо кренули…
Моје Православље, наше Јеванђеље браћо је ли исто, је ли наш Горски Вијенац, обасјава ли нас Луча Његошева, краси ли нам груди медаља Обилићева, кунемо ли се и даље браћо сабљом Милошевом!?
Гдје смо пошли браћо и куда ћемо стићи?
Цртате нам мету, лажете, клевећете, опањкавате… кукавице!
Ми прави и истински потомци својих предака, ја потомак комите Миајла Бацковића чије поносно име недостојан носим вам поручујем, не кријте се по друштвеним мрежама, иза лажних профила и имена, не лажите!
Не бојимо се никога до Бога, и увијек смо ту очи у очи да се погледамо као људи!
Али вас молим БРАЋО да само на трен бар завирите у своја срца, у своју душу, само бар мало изађите ван својих љуштура које су вам наметнули, удахните овај слободарски ваздух Ловћенски, умијте се водом са Зете, загледајте се ноћу у дивну звјездану пучину нашег мора, подигните очи ка небу и саслушајте бучну тишину која одлијеже кроз времена, застаните пред Светињом Острошком, пред олтаром Цетињским,пред опоменом каменог храма опасаног небом, морем и слободом, пред нашом кућом, корјеном и мајком, ЦРНОМ ГОРОМ!
Нисам љут већ тужан, јер не видим како ће нам сванути, не видим вољу да се из мрака мржње и подјеле вратимо у првобитно јединство и љубав која нас је створила и очувала. Није браћо Црна Гора само земља, она је везана за НЕБО, нису браћо Црногорци само народ већ чувари Светиње, Спартанци Неба!
Не ударајете један на другога, не нападајте Светињу која нас је родила. Сви су Црногорци једно, ма како се политички осјећали или национално и вјерски изјашњавали, зато је сваки напад на брата, као да пљујеш у огледало.
Проћи ће и ово, јуче ће се звати, све је прошло и све пролази, само је битно како ће нас се сјутра наша дјеца сјећати. Сваки који удари на Светињу, није ударио на човјека у мантији, ударио је на брата, ударио је на себе, на своју дјецу и на своје потомство, Црква је била, јесте и биће, и нико је неће побједити, побједимо себе и старе подјеле у нама и међу нама, па да се као браћа сретнемо на Цетињу гнијезду јунака и слободе!
о.Мијаило Бацковић/ИН4С