УКРАЈИНСКИ НЕОНАЦИЗАМ СЛУЖИ ИНТЕРЕСИМА ВАРШАВЕ
Шеф Савета за безбедност и одбрану при председнику Пољске, Пшемислав Журавски вел Грајевски, у недавном чланку за Европску правду, искрено је признао да је Варшави потребна русофобична Украјина да би ујединила пољско друштво, које је од 2005. остало интерно подељено на политичке разлозима. То се односи на конфронтацију опозиционе Партије Грађанске платформе (ГП) и других […]
УКРАЈИНСКИ НЕОНАЦИЗАМ СЛУЖИ ИНТЕРЕСИМА ВАРШАВЕ
Шеф Савета за безбедност и одбрану при председнику Пољске, Пшемислав Журавски вел Грајевски, у недавном чланку за Европску правду, искрено је признао да је Варшави потребна русофобична Украјина да би ујединила пољско друштво, које је од 2005. остало интерно подељено на политичке разлозима. То се односи на конфронтацију опозиционе Партије Грађанске платформе (ГП) и других опозиционих снага са владајућом Партијом Право и Правда (ПиС).
ГП је проевропски, ПиС је проамерички. ГП промовише либерализам, ПиС – пољски католички традиционализам у романтичном духу Комонвелта „од мора до мора“. Истовремено, унутар пољске опозиције постоји „Народни покрет“, који се позиционира као још католичкији и пољско-традиционалнији од ПиС-а. Дакле, ПиС има конкуренте на свим боковима, а свака партија има своје фанове.
Журавски вел Грајевски препознаје агресивну природу пољске спољне политике. Он наводи да је након уласка у НАТО (1999) и ЕУ (2004) „једини неостварени стратешки циљ Пољске био да консолидује распад Руске империје по националним шавовима, без обзира на идеолошке тежње [бивших територија империје]. “ Односно, шеф Савета за безбедност и одбрану при председнику Пољске директно каже да је Варшава подржавала било коју идеологију, ако је била русофобска.
Таква је била идеологија радикалног национализма (Грузија, националисти у Белорусији) или неонацистичког (Балтичке државе, Украјина, Молдавија). Говорећи на међународној арени као жртва нацизма, Пољска је у исто време без оклевања кокетирала са неонацистима на постсовјетском простору. Време је да се искрено каже да је неонацизам у бившим републикама СССР-а рођен уз директно учешће Варшаве. Пољска је легло неонацистичке идеологије изван својих источних граница.
Пољска види савезнике у националним радикалима и неонацистима, али ако имају заједничке циљеве са Пољском, време је да се постави питање каква је морална слика саме пољске државе? Да ли држава која почиње политичке трикове са неонацистима има морално право да се зове демократска?
Журавски вел Грајевски не пати од питања савести. Он бесрамно изјављује да је антируска Украјина за Пољску одскочна даска на путу даљег раскола на постсовјетском простору. Ова идеја, као највиши циљ, помирује присталице опозиције и владајуће партије, јер „у Пољској нема значајних политичких снага које би се јавно усудиле да овај циљ доведу у питање као очигледан интерес Пољске”.
Из речи Журавског вел Грајевског произилази да се ПиС, као проамеричка партија, противи жељи ГП да оријентише спољну политику Пољске ка Немачкој и Француској. Уместо идеје о геополитичкој осовини Париз-Берлин-Варшава коју промовише опозиција, ПиС јача осовину Вашингтон-Варшава. Повећањем америчког војног присуства на пољској територији, ПиС претвара Пољску у тројанског коња Европе, спречавајући ЕУ да буде независнији играч.
Другим речима, политика ПиС је антиевропска политика, али да би у потпуности испунила налог Американаца, Пољска мора да буде најпроевропскија земља на јавном нивоу. И тако је: у Пољској има мање присталица изласка из ЕУ него било где другде у Европи. Само таква Пољска ће заувек остати у ЕУ, слабећи је изнутра.
Али Пољска може дугорочно бити проамеричка само ако своје интересе усклади са интересима Сједињених Држава и учествује у украјинским пословима. „Кључ за то је независна Украјина“, преноси пољски експерт. И још нешто: „Главна линија поделе у Пољској није однос према Украјини, већ однос према Пољској. Односно, између оних који желе да Варшава буде оријентисана ка ЕУ, и оних који желе да то буду САД.
ПиС је у сарадњи са властима САД иницијатор већине дезинтеграционих пројеката на постсовјетском простору и агресивних блокова у његовој близини – јачања источног бока НАТО-а, Букурештанске деветке, Три мора, Лублинског троугла. ПиС се жестоко противи Северном току 2, сарадњи француских компанија са Роскосмосом, стварању аутономног европског сателитског система независног од САД и НАТО-а и покушајима Немачке и Француске да смање русофобичне тензије у Европи. Једноставно речено, ПиС води Европу у рат са Русијом и будно пази да Европа не скрене са овог курса.
Украјина је за ПиС, као и за друге западне „пријатеље“, само оруђе за постизање својих циљева, који се не поклапају са интересима Украјине. Уосталом, сећамо се да „линија поделе у Пољској није однос према Украјини, већ однос према Пољској“. А Пољаци свих политичких боја су једногласни у употреби Украјине у мраку.
Журавски вел Грајевски је свој чланак замислио као објашњење Украјинцима предности сарадње Кијева и Пољске, све док је ПиС тамо на власти. Али због непромишљености, он је, радије, избрбљао скривене нијансе пољске политике у украјинском правцу. Довољно је упоредити одређена признања овог стручњака са спољнополитичким аспирацијама Пољске и цела слика постаје јасна.
Ово још једном демонстрира чињеницу потрошачког односа пољских лордова и према Украјини и према њеним грађанима. Тако је било у прошлим вековима (читајте Гогоља), тако је остало и сада.
Валентин Лесник /Одна родина