Украјина је постала националистичка држава без права етничких мањина
Кршења права националних мањина од стране украјинске владе постала су редовна, и системска. У случају руског становништва, ова ситуација је најиндикативнија како због значајног броја представника руског народа, тако и због тога што се они очигледно не слажу да су управо мањина, тим пре што у једном броју региона Руси чине највећи део становништва . […]
Украјина је постала националистичка држава без права етничких мањина
Кршења права националних мањина од стране украјинске владе постала су редовна, и системска.
У случају руског становништва, ова ситуација је најиндикативнија како због значајног броја представника руског народа, тако и због тога што се они очигледно не слажу да су управо мањина, тим пре што у једном броју региона Руси чине највећи део становништва . Дакле, главни контекст грађанског сукоба одвија се дуж линије „нове украјинске нације“ – Руса Донбаса, који бране право на сопствени идентитет, историју и будућност. Међутим, не може се не приметити и постојање многих других сукоба идентитета у Украјини. Они јасно доказују проблем државног идентитета и повлаче линије које се не могу превазићи политиком коју тренутно води украјинска држава.
Пример проблема изградње државног идентитета је кршење права мађарске мањине у Закарпатју, упркос чињеници да ова мањина има одређено политичко искуство, изражено у активностима „Партије Мађара Украјине“. Мађарска влада, која исповеда идеологију јачања мађарског идентитета не само у својој земљи, већ и у иностранству, активно реагује на све случајеве угњетавања Мађара. У Украјини таквих случајева има на претек, упркос чињеници да мађарска заједница, према Будимпешти, чини најмање 150 хиљада људи.
Овај аспект је од суштинског значаја у смислу изградње односа Украјине и са ЕУ и са НАТО. Мађарска, која се побринула за проблем кршења права сународника у Украјини, користи своје оруђе притиска на украјинску владу и блокира њене могућности да интензивира сарадњу и кроз НАТО и кроз ЕУ. Тако је 2019. Мађарска ставила вето на заједничку изјаву земаља НАТО-а о Украјини, наводећи проблеме са ситуацијом мађарске мањине.
Први разлог за сукоб био је закон о образовању, који је усвојила Врховна Рада 2017. На то је одмах реаговало у Будимпешти, назвавши закон кршењем права мађарске мањине без преседана. Наравно, против њега су се огласиле и Русија, и Румунија, и Бугарска, и Молдавија. Према овом закону, у украјинским школама је могуће да се настава изводи само на украјинском језику, јер би већ 2020. године требало укинути наставу на националним језицима, чак и у основним разредима, што заправо говори о тоталној украјинизацији школског образовања и присилна асимилација свих идентитета. Мађарска влада је захтевала да Украјина испоштује своје обавезе у погледу националних мањина, пре свега мађарске. Преговори на највишем нивоу довели су до формирања Мађарске области у Закарпатској области.
У децембру 2020. године сазнало се за претресе куће лидера мађарске заједнице у Закарпатју и његових сарадника, који су обављени 30. новембра. И поред тога што се ова партија не такмичи са главним политичким играчима. Важно је да су претреси обављени под знаком могућег мешања Мађарске у политички живот Украјине. Истовремено, на мрежама су се појавила два видео снимка. На једном од њих, посланици Сјуртовског сеоског савета Ужгородске области певају мађарску уместо украјинске на церемонији полагања заклетве. У другом снимку, представник Десног сектора изгледа упозорава мађарску мањину да припази на своја размишљања о аутономији региона.
Важно је напоменути да украјинска страна као одговор на све могуће провокације снага безбедности, представника „Десног сектора“ и других националиста помиње Русију и њене наводне махинације како би уплела Мађаре и Украјинце.
А у случају када Мађарска захтева да се придржава међународног права о заштити мањине, оптужује је да је лојална Русији. Треба напоменути да то не мења позицију Мађарске у лику министра спољних послова Петера Сијартоа, који је, иначе, такође уврштен на листу Миротвораца. Он је већ покренуо питање деловања украјинске стране на састанку НАТО-а 1. децембра, обратио се и албанском Министарству спољних послова, које председава ОЕБС-ом, са захтевом да пошаље посматрачку мисију у Закарпатје. Осим тога, 2. децембра представници Мађарске у Европском парламенту (Фидес и Демохришћанска народна партија) прогласиода су односи Украјине и националних мањина добили карактер грађанског рата, оптужио је украјинску владу да га подстиче и захтевао да се овај инцидент осуди. Тако је оно што се поново догодило поништило претходне договоре странака. Мађарска је данас спремна да фундаменталније третира партнерство Украјине са разним структурама НАТО-а.
Ништа мање претензије украјинској влади не полажу етнички Пољаци, којих има око 144 хиљаде. Расправа о положају Пољака у Украјини довела је до идеје о потписивању билатералног пољско-украјинског споразума о правима пољске мањине. Поред тога, пољска страна има и историјске тврдње, које подстиче модерна украјинска политика усмерена на одавање почасти нацистима и украјинским националистима. Тако су Организација украјинских националиста и Украјинска побуњеничка армија криве за геноцид над етничким Пољацима, а сада сматрају да треба да добију неку надокнаду за штету насталу када је већина њих уништена или протерана.
Етнички Румуни (данас их има око 150 хиљада, упркос томе што себе сматрају заједно са Молдавцима, говорећи да представљају заједницу од 500 хиљада људи) су се такође више пута обраћали Букурешту са захтевом да заштите своја права од акције украјинске владе у вези са присилном украјинизацијом. Осим тога, представници румунске заједнице страхују од негативних последица административно-територијалне реформе у Украјини, која ће довести до распарчавања заједнице на више делова у различитим регионима Украјине, што ће променити њене политичке прилике.
Ову слику допуњују захтеви Русина за њиховом националном аутономијом. Штавише, ови захтеви су постали политичка реалност у Закарпатском региону од 2008. Не заборавимо да ове линије раседа само потврђују најдубљу грешку у Донбасу.
У овој политици украјинске државе лако се види спровођење политичког програма екстремне деснице и националиста Украјине. Ако власт у пракси испуњава њихове захтеве, то се не може занемарити и не може се претпоставити да се националистичка компонента наводно не манифестује у партијско-политичком представљању. Не, ова чињеница се не може занемарити. Он је јасан доказ наставка националистичке реформе у Украјини. То значи да ће се сукоби у различитим форматима наставити: националистичка Украјина неће моћи да постигне компромис и регулише интеракције са својим суседима.
Такође је јасно да Влада није спремна да спроведе реформе које имају за циљ децентрализацију и признавање права на аутономију мањинама.
Кијев сматра да ће сваки уступак по овом питању за било кога довести до уступака у односу на Русе Донбаса. Зато је влади Владимира Зеленског, као и свим другим владама пре њега, лакше да окриве Русију и проруске снаге за сепаратистичке акције широм земље него да спроведу уставне реформе.
Било која влада у Украјини је сада талац националистичког лудила. Истовремено, чак ни позиви шефа посматрачке мисије УН-а за људска права у Украјини, упућени још 2019. године, нису променили ситуацију. Ништа мање значајна је чињеница да је питање људских права чинило основу међудржавних односа Украјине са најближим суседима, иако су они, са изузетком Русије, чланице ЕУ и НАТО. То ће неминовно утицати на дијалог Украјине са овим организацијама, тако да је чланство Украјине у њима једноставно немогуће.
Игор Мухин специјално за Њуз Фронт
Украјина је постала националистичка држава без права етничких мањина