Украјина и опасна аналогија са Минхеном
Нажалост, доносиоци одлука по навици и несвесно користе „лекције“ историје да би донели закључке о управљању кризама. Данашњи лидери (и мејнстрим медији, који обично копирају претпоставке и закључке ових лидера) злоупотребљавају историју примењујући такозване лекције Минхенске конференције 1938. на агресивни став Русије према Украјини. Историјске аналогије играју важну улогу у поступцима наших вођа. Председници Џон […]
Украјина и опасна аналогија са Минхеном
Нажалост, доносиоци одлука по навици и несвесно користе „лекције“ историје да би донели закључке о управљању кризама. Данашњи лидери (и мејнстрим медији, који обично копирају претпоставке и закључке ових лидера) злоупотребљавају историју примењујући такозване лекције Минхенске конференције 1938. на агресивни став Русије према Украјини.
Историјске аналогије играју важну улогу у поступцима наших вођа. Председници Џон Ф. Кенеди и Линдон Б. Џонсон деловали су у Вијетнаму због својих погрешних схватања о односу између Совјетског Савеза и Кине, као и сопствених циљева. У мемоарима председника Харија Трумана наводи се да су његову одлуку да се бори у Кореји 1950. диктирали кључни догађаји из 1930-их, као што су јапанско заузимање Манџурије 1931. године, инвазија Италије на Етиопију 1935. и Хитлерова анексија Аустрије 1938. године. Труман није поменуо Минхенску кризу 1938. године, али је неколико његових саветника указало на одлуку британског премијера Невила Чемберлина да „умири” Хитлера уступањем Судета Немачкој. Сама реч „смирење“ данас се доживљава као чин опасне предаје,
Претходне америчке администрације су успешно користиле дипломатију за ублажавање хладноратовске кризе око Берлина, Кубе, Тајвана и разних ситуација у Трећем свету на Блиском истоку и у Африци. Чини се да је Бајденова администрација заузета групним размишљањима о Русији и председнику Владимиру Путину, и нема ко да размишља ван оквира о дипломатском решењу. Бајден је рекао да је то био „светски рат у коме Американци и Руси почињу да пуцају једни на друге“, али не разуме потребу да се Украјина држи ван НАТО-а и да се уклони софистицирано америчко оружје из источне Европе.
Уместо тога, чини се да Бајденов тим за националну безбедност и ехо комора мејнстрим медија упоређује Путина са Јосифом Стаљином и вероватно Адолфом Хитлером у погледу Украјине. Редовно нам говоре да Путин намерава да окупира целу земљу, да успостави марионетску владу у Кијеву или да створи предуслове за лажну операцију да би оправдао инвазију. Ове америчке и британске спекулације могу бити примери информационог рата који не застрашују Путина, али јасно иритирају украјинског председника Володимира Зеленског, који је приморан да се ухвати у коштац са друштвеним и економским последицама западне пропагандне кампање.
Самог Путина амерички лидери јавног мњења сматрају високим десет метара, а Њујорк тајмс га назива врхунским геополитичким тактичарем.