Бајденово московско рачунање времена
Блумберг је лансирао нови термин почетка руске инвазије на Украјину. После прошлонедељног покушаја у ком је ова америчка агенција, која је важила за кредибилну, објавила да је Русија већ напала Украјину, сада је дала нови прецизан термин почетка напада Кремља. То ће бити у уторак, 15. фебруара. Неименовани извори ове агенције тврде да ће тог […]
Бајденово московско рачунање времена
Блумберг је лансирао нови термин почетка руске инвазије на Украјину. После прошлонедељног покушаја у ком је ова америчка агенција, која је важила за кредибилну, објавила да је Русија већ напала Украјину, сада је дала нови прецизан термин почетка напада Кремља. То ће бити у уторак, 15. фебруара. Неименовани извори ове агенције тврде да ће тог дана уследити провокација у Донбасу или напад на Кијев. Блумберг је заправо био прецизнији и од америчког помоћника за националну безбедност Џејка Саливана, који је изнео процену да би то могло да се догоди током Олимпијаде у Пекингу, која траје до 20. фебруара.
Амерички председник је већ упозорио своје грађане да напусте Украјину „јер он неће слати војску да их евакуише”. С друге стране, „Политико” је дошао до својих проверених података и у петак објавио да је Бајден током разговора с лидерима Канаде и неколико западноевропских држава рекао да ће напад уследити 16. фебруара, у среду. Ова непрецизност у вези са датумом руског напада не мора нужно да буде последица неусаглашености „дубоке државе” са америчким председником или његовог менталног „пребацивања”. Бајден једноставно можда ради по московском времену и урачунао је временску разлику.
НИКАДА ИЗВИНИ: Хаос и трагедија које житељи Украјине интензивно проживљавају, лицитирање датумима и позицијама с којих ће наводно уследити руски напад (фронтални из Белорусије, чак преко зоне Чернобиља, са Крима, мора или из ваздуха, а којима ће претходити ракетни удари и сајбер-напади) – само се увећавају. Можете ли само замислити ужас народа који у тешкој економској и здравственој ситуацији због епидемије покушава да се снабде потрепштинама, гледајући евакуацију страних дипломата и грађана других држава?
Ако се нешто не омакне, могуће је да ће тензије почети да падају већ после изненада договореног телефонског разговора америчког и руског председника. Бајденова администрација је затражила разговор у јеку лицитирања термином те наводне инвазије. Пратећи западне, нарочито америчке медије, стиче се утисак да је напад Русије на Украјину неминован и сасвим известан и да Путина у тој злочиначкој намери не може ништа поколебати, изузев времешног али искусног демократског председника.
У заглушујућој медијској кампањи мало ко је спреман да застане и процени да ли је Русији уопште потребан тај улазак у рат и да ли њиме губи или добија. САД, ЕУ, Британија, Канада и друге земље спремиле су одговор санкцијама на ту инвазију. Војно су наводно спремне и државе на источном крилу НАТО-а, мада су снаге које се шаљу у те државе вољне да буду на првој линији сукоба – незнатне и недовољне за одбрану. Они који су узели у обзир све елементе тврде да Русија неће ући у рат, осим ако буде морала. Али то грађанима Украјине тренутно не значи много. Да ли ће им се Бајден и медији с „провереним” информацијама неименованих извора извинити због претрпљеног страха? Или уколико до рата заиста дође, да ли ће их одбранити од Русије? Узимајући у обзир сва досадашња искуства, биће само колатерална штета.
КОНВОЈ СЛОБОДЕ: Европска унија чека расплет догађаја на вишим нивоима да види да ли ће имати гаса и по којој цени, да ли ће он стизати из Русије или ће цевовод постати само зарђала гвожђурија на дну Балтичког мора, како прети Нуландова, да ли ће Берлин постати мета ракета из Калињинградске области…
Мало ко сада завиди Бриселу и европским престоницама. Док их Вашингтон гура испред себе у сукоб с Русијом, у свакој од већине утицајних чланица спрема се унутрашњи притисак. Камионџије и власници аутомобила који су већ дестабилизовали канадску владу кренули су у поход на европске градове. Примарни захтеви за укидање епидемијских мера које ограничавају могућност за рад попримају све више антивладине протесте.
Феномен није нов, видели смо већ „жуте прслуке” и „наранџасте” и друге „обојене револуције”. Али има дах свежине. Тридо, миљеник либералног концепта, невероватно је подбацио у одговору: прво се сакрио на непознату локацију, а потом је објавио да је оболео од короне (други пут у два и по месеца). Када се појавио, блокада је већ нарасла до размера које се тешко могу сузбити. Томе су допринели и медији главног тока у САД, Канади и ЕУ, игноришући протесте и бавећи се Путиновом агресијом на Украјину. Није помогло ни што је Марк Закерберг блокирао фејсбук групу „Конвој за ДЦ 2022” с више од 130.000 чланова у том тренутку. Ипак, присталице које доносе храну, бензин, чоколаде за децу возача организују се на „Телеграму” и „Твитеру”. Људима је више доста. И то је потенцијал који не треба занемарити.
Биљана Митрановић/Политика