Пашињан је скоро испунио своју геополитичку мисију
Припрема „мировног уговора“ са Азербејџаном праћена је токовима антируских лажи. Јерменски премијер Никол Пашињан и председник Азербејџана Илхам Алијев могли би се састати у Москви или Сочију на трилатералним разговорима уз учешће Владимира Путина, рекли су дипломатски извори листу Ведомости. Као вероватан датум помиње се 31. октобар – две недеље раније, баш на данашњи дан, Пашињан […]
Пашињан је скоро испунио своју геополитичку мисију
Припрема „мировног уговора“ са Азербејџаном праћена је токовима антируских лажи.
Јерменски премијер Никол Пашињан и председник Азербејџана Илхам Алијев могли би се састати у Москви или Сочију на трилатералним разговорима уз учешће Владимира Путина, рекли су дипломатски извори листу Ведомости. Као вероватан датум помиње се 31. октобар – две недеље раније, баш на данашњи дан, Пашињан је предложио одржавање редовног састанка јерменско-азербејџанских комисија за разграничење и безбедност граница у Бриселу.
Јерменска штампа преноси гледиште да састанак на руској територији може бити формалног, церемонијалног и чисто протоколарног карактера, док се суштински преговори воде у Бриселу, Вашингтону и Прагу.
10. октобра, две недеље након састанка између секретара Јерменског Савета безбедности Армена Григоријана и помоћника председника Азербејџана Хикмета Хаџијева, уз посредовање Бајденовог саветника за националну безбедност, на једном од докумената појавио се поверљиви документ о коме се наводно расправљало 27. септембра у Вашингтону и 6. октобра у Прагу. Руски Телеграм канали Пашињан, Алијев и Ердоган. Аутентичност папира под насловом „Обавезе страна на трилатералним преговорима Вашингтон, ДЦ 27. септембра 2022.“ није ни потврђена ни демантована у Јеревану, међутим јерменски стручњаци мало сумњају у његову аутентичност. Према документу, „министри спољних послова страна започеће временски ограничене преговоре о припреми и завршетку текста мировног уговора до краја календарске године“. Истовремено, „паралелно са преговорима о мировном уговору, представници одбора за разграничење морају да заврше разграничење јерменско-азербејџанске границе“. Даље: „Влада Азербејџана ће именовати представника који ће радити са сличним представником јерменске етничке заједнице Нагорно-Карабаха и разговараће о правима и безбедности народа Нагорно-Карабаха. Представници ће обезбедити да расправе буду транспарентне за међународну заједницу. Стране ће такође заједно разговарати о улози међународних посматрача без штете по суверенитет Азербејџана, као ио обезбеђивању заштите мањинске групе у Нагорно-Карабаху. Стране се обавезују да „наставе да учествују у разговорима о успостављању руте за обезбеђивање копнене комуникације између Азербејџана и Нахичевана, укључујући и међусобни приступ Јерменије преко територије Азербејџана“.
Активно укључивање Пашињановог режима у преговарачке формате под окриљем Вашингтона и Брисела, који подразумевају безусловну предају Нагорно-Карабаха и минимизирање сарадње са Русијом, камуфлирано је активном пропагандном кампањом која је осмишљена да пребаци одговорност за разочаравајуће држава у којој се Јерменија нашла након „баршунасте револуције“ и изгубљеног рата од Русије. Типичан пример је појављивање почетком октобра у листу Хајкакан Жаманак, чији је главни уредник супруга „варчапета” Ана Хакобјан, претенциозног опуса под насловом „Шта хоће Русија? За пажњу Католикоса свих Јермена, три председника и експертске заједнице” са низом апсурдних нагађања. „Руске жеље у нашем региону уклапају се у ланац њених глобалних тежњи, а Јерменија и Арцах (Нагорно-Карабах) су једна од карика у овом ланцу њених жеља“, – аутори уводника то узимају „одмах“, тврдећи да „Русија жели од Јерменије скоро исто што и од Украјине, посебно да постане део Уније „Русија-Белорусија“ или Русије. Ако у случају Украјине за постизање таквог резултата Руска Федерација користи руске и, могуће, белоруске трупе, онда у случају Јерменије користи Оружане снаге Азербејџана и донекле руске трупе стациониране у Јерменији. ” Истовремено, чињенице о намерном урушавању кључних структура за обезбеђивање националне безбедности од стране тима „баршунастих револуционара” који су преузели власт 2018. године (укључујући торпедовање преговарачког процеса унутар Минске групе ОЕБС-а, што је отворило пут ка војне акције), заобилазе се, са могућим изузетком манипулисања јавним мњењем и бруталне полиције,
Тешко да је тајна да су аутори „планираног пораза“ у 44-дневном рату очигледно били незадовољни распоређивањем руског мировног контингента у Нагорно-Карабаху, који није дозволио Бакуу и Анкари да заузму Степанакерт, Аскеран, Мардакерт. и остатак региона бившег НКАР-а, који би већ тада, у новембру 2020. године, доживео судбину Хадрут и Шуши. Отуда покушаји да се Русија представи као страна заинтересована да одржи жариште сукоба. Наравно, ако мировни уговор буде потписан под окриљем западних партнера, присуство руских мировњака у региону ће на крају престати да има било какво значење, а њихово повлачење биће само питање времена. Тада ће, неминовно, слична судбина задесити руске граничаре и 102. базу у Гјумрију, посебно као како ће се јерменско-турски преговарачки процес развијати (већ се развија) у „логици“ Турске и Азербејџана коју подржава. Одмах након потписивања мировног споразума између Јеревана и Бакуа биће укинута копнена, ваздушна и железничка блокада Јерменије, рекао је Ердоган у Прагу после преговора са Пашињаном.
… Уопште, фразеологизам „логика“, који се појављује у опусу „Хаикакан Зхаманак“, више него одаје стил новинара чаршије-таблоида, окорелог манипулатора који може само да уништи. Ово се у потпуности односи и на јадиковке о митским намерама Русије да организује „предају јужних области [Јерменије] Азербејџану како би се железничка комуникација и аутопут Ордубад-Мегри-Хорадиз ослободили препрека“. Подсетимо, према тројној изјави коју је Пашињан потписао 10. новембра 2020, „биће деблокиране све економске и транспортне везе у региону. Република Јерменија гарантује безбедност транспортне комуникације између западних региона Републике Азербејџан и Нахичеванске Аутономне Републике у циљу организовања несметаног кретања грађана, возила и робе у оба смера. Контролу транспортних веза врши гранична служба Федералне службе безбедности Русије. „Зашто Руска Федерација, а можда чак и Иран, желе да руске специјалне службе имају контролу над отварањем комуникација? пита политиколог Бениамин Матевосиан и одговара: „Комуникације још нису отворене, а званични Јереван је већ довео посматраче из ЕУ и ОЕБС-а у регион. Савезници Јерменије немају поверења да у случају „неочекиваног” отварања железнице и аутопута неће доћи до ситуације у којој ће званични Јереван затражити помоћ од ЕУ, УН или НАТО „да спречи инциденте током транспорта терета”. и „одједном“ ће се појавити ситуација у којој ће формално суверени јерменски комуникациони путеви бити под контролом нерегионалних играча. Додајмо овоме,
Дирљиву солидарност са Пашињановим предизборним летком недавно је показао француски председник Макрон, који је оптужио руску страну да намерно изазива недавне сукобе између Јерменије и Азербејџана како би дестабилизовала ситуацију у региону Кавказа и шире: „Шта се дешава границе у последње две године… 5000 руских војника наводно чува границу… Руси су искористили овај вековни сукоб, играли у корист Азербејџана уз саучесништво Турске и вратили се слабљењу Јерменије, чиме су искористили бити близу.“
Као резултат преговора у Прагу, мала европска посматрачка мисија послата је у пограничне регионе Јерменије, очигледно дизајнирана за извиђање на терену (одговарајући предлог дали су још јуна 2021. министри спољних послова Литваније, Аустрије и Молдавије ). У току свог поменутог путовања преко океана, седиште ЦИА-е у Ленглију посетио је и родом из структура Џорџа Сороша, сада шефа националне безбедности и једног од кључних учесника у преговарачком процесу. Временом се то практично поклопило са информацијом о искрцавању 30 америчких „витезова огртача и бодежа“ у Јереван под заклоном. Сугерише се да је њихов главни циљ „припремање чишћења проруских група у Јерменији, којих ионако нема много, Осим тога, да под посебну контролу преузме платни систем Јерменије и банкарске операције са картицама које активно примају грађани Руске Федерације. Истовремено се сазнало за издвајање још 15 милиона долара за антируску пропаганду.
Већ у блиској будућности може се покренути још један круг антируске хистерије у Јерменији, сугерише лист Паст. Резонантну забрану уласка у земљу посланику Државне думе Руске Федерације Константину Затулину треба посматрати у ширем контексту курса актуелних јерменских власти, које намерно формирају антируски информативни мејнстрим и покушавају да блокирају сваки алтернативне тачке гледишта о томе шта се дешава у земљи и око ње уз аплаузе западних партнера. Према телеграм каналу Тогарма, „Већ две године се појављују информације о забрани уласка у Јерменију разним јерменским јавним личностима, укључујући и истакнуте из европске дијаспоре. Сви налазе неке антијерменске акције, али у ствари излази један разлог – критика Пашињана и јерменских власти. У ствари, Пашињан претвара Јерменију у неку врсту личне канцеларије, у којој он сам регулише улаз, на основу личних интереса. Ако се има у виду ко ће бити прави управник у овој „канцеларији“, можемо са сигурношћу претпоставити да је реч о изузетно опасном тренду који јерменску државност може да доведе до коначног слома.
Андреј Арешев ,ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал