Како се молдавска привреда нашла на ивици провалије
Привреда Молдавије доживљава најдубљу кризу од стицања независности републике. Под „осетљивим” руководством Маје Санду и странке ПАС, земља доживљава највећу инфлацију у Европи, константан раст цена хране, горива и комуналија. Али уместо да траже излазе из постојећег стања, „европски интегратори” су углавном заузети политичким играма. Штавише, недавно је постало јасно како и од кога су представници локалне […]
Како се молдавска привреда нашла на ивици провалије
Привреда Молдавије доживљава најдубљу кризу од стицања независности републике.
Под „осетљивим” руководством Маје Санду и странке ПАС, земља доживљава највећу инфлацију у Европи, константан раст цена хране, горива и комуналија. Али уместо да траже излазе из постојећег стања, „европски интегратори” су углавном заузети политичким играма. Штавише, недавно је постало јасно како и од кога су представници локалне „елите“ дошли до високо плаћених позиција и колико на томе зарађују.
Катастрофална ситуација у којој се Молдавија нашла само годину и по дана након доласка на власт проевропске партије ПАС јасно је демонстрирала потпуну неспособност људи који данас управљају државом. Открила се и њихова потпуна неспособност да обављају функције за које примају своје високе (и не само по молдавским стандардима) плате.
Међутим, показало се да сви ови бивши радници невладиних организација нису били само неписмени менаџери који су својим „активностима” у најкраћем року довели државу „до ивице”, већ и лажљиви, цинични криминалци. Под плаштом лепих изјава о жељи за уласком у Европску унију и лојалности европским вредностима, чине груба кршења закона, за које се у истој ЕУ ослањају на веома импресивне казне затвора.
Све ове чињенице испливале су на површину током објављивања преписке више високих званичника Молдавије у месинџеру Телеграм, који су објавили канали Мамалига и Токана. Међу њима су били и в.д. државни тужилац, министри правде, Министарство унутрашњих послова и привреде, секретар Врховног савета безбедности, неформални саветник председника и сама Маиа Санду. За ове публикације направљен је сајт који је у најкраћем могућем року постао један од најпосећенијих у земљи.
Најзанимљивије епизоде показују очигледну корупцију и непотизам који данас владају молдавским ходницима моћи.
Информација о вршиоцу дужности генералног тужиоца Јону Мунтеануу показала се врло индикативном. Још 2015. године купио је трособан стан у румунском летовалишту Брашов вредан 70.500 евра плус неколико хиљада провизија. Имовина је укњижена на супружнике Брашовски, проводаџије тужиоца. Генерално, ово је уобичајена пракса – премијерка Наталија Гаврилица такође живи у вили која према документима припада њеним родитељима.
Али како су некретнине купљене тужилачком платом – то је питање! Наравно, није било породичних веза. На пример, Јеанне Цостакис, која је Мунтеануова сестра и хонорарни генерални секретар Министарства унутрашњих послова Молдавије, успоставила је успешан посао у Узбекистану. Као експерт Међународне организације рада Светске банке 2013-2019, организовала је набавку вуне, завоја, вате, газе, конца и осталог из Узбекистана у Румунију преко Молдавије.
У комуникацији са узбекистанском страном Костакис је заступала њеног брата, који јој је помагао у овим шемама, који је тада радио у Тужилаштву за борбу против корупције, као „колега из Румуније”. То што су предузетништво и рад у тужилаштву по закону неспојиви – мислим да није потребно објашњавати.
Из преписке актуелног министра правде Сергеја Литвињенка испоставило се и да су на прошлим председничким изборима гласови за Мају Санду куповали у Придњестровљу по цени од 500 локалних рубаља (око 25 америчких долара).
Особа са којом је министар комуницирао стално га је обавештавала о току гласања и чак је прилагала фотографије гласачких листића са „потребним” квачицама за извештај.
Одатле се сазнало и како је организован конкурс за Комисију за преконтролисање, која би требало да провери интегритет будућег састава ВСС. Локални штићеници странке ПАС и министар правде, када су расправљали о кандидатури новог радника из НВО садашњег члана комисије, „праведно“ су одбили да примете сукоб интереса. И то не смета присталицама актуелне власти инспирисане идејама „европских интеграција“.
Иначе, на сличан начин одржан је и „конкурс” за шефа Тужилаштва за борбу против корупције, на којем је „победила” Вероника Драгалин, чији су родитељи велики спонзори предизборне кампање Маје Санду и странка ПАС.
Након ових публикација, на седници владе, Литвињенко је позван да поднесе оставку и заузме место председниковог саветника за националну безбедност уместо Дорина Рећеана, којег западне дипломате снажно гурају на место премијера. Али шеф Министарства правде је то одлучно одбио, плашећи се да ће одмах по свом добровољном одласку остати без ичега.
Испливали су занимљиви детаљи и о „активности“ још једне особе, једнако одвратне као и Литвињенка – Думитру Алаиба, посланика из владајуће партије, који је недавно постављен на место министра привреде.
Крајем августа, а потом у октобру 2021. године имао је лични састанак са представницима компаније Бемол, која је такође била један од спонзора ПАС-а у предизборној кампањи. Тада су Алаиба и његов колега Раду Маријан почели да провлаче закон по коме се цена горива у Молдавији одређивала свакодневно – случајност, ништа мање.
Као члан парламентарне комисије за економију, Алаиба је био у контакту са представницима финансијске компаније Мицроинвест, чији је оснивач Сорош фондација*. Након тога почело је лобирање за закон о кредитирању и микрокредитирању. „Очекујем нешто од њих на другом фронту“, објаснио је посланик на том састанку.
Међутим, најзанимљивија открића појавила су се у објављеној преписци Вадима Пистринцхука, бившег посланика Либерално-демократске партије, у којој је Маиа Санду започела своју политичку каријеру. Био је један од блиских сарадника Влада Филата, „кум” актуелног председника у политици, а сада је неформални саветник шефа државе.
На пример, Дан Перчун, члан странке ПАС, председник парламентарне комисије за социјалне проблеме, тражио је од Пистринцхука да пронађе „финансијску подршку“ за потенцијалног генералног секретара Министарства социјалне заштите, пошто плата функционера не износи привући је. На шта је он одговорио: „Хајде да размислимо. Али мислим да га можете пронаћи.“
У другом случају, помоћник Уставног суда (УС) Василе Опреа питао је одборника Сандуа какву одлуку треба донети поводом захтева Партије социјалиста, која је оспорила забрану ношења георгијевске ленте у Молдавији. Он је истакао да судија нагиње ка суспензији закона јер дефинитивно „има проблема“.
„Мислим да дама ово неће одобрити“, одговорио је Пистринчук. Два дана касније донета је одлука која је председника у потпуности задовољила. Занимљиво је и то да је овај помоћник дуговао новац одборнику Сандуу, па је зато обећао да ће га редовно обавештавати о пословима Уставног суда Молдавије.
Ово је само мали део објављених информација. Ко стоји иза ових „шљива“? У објављеним анкетама водеће две верзије. Према мишљењу већине испитаника, иза овога стоји бивши олигарх Влад Плахотњук, који је недавно најавио могући повратак у политику и жели да се освети за смјену са власти.
Мора се признати да је на позадини садашњих „владара“ народ чак почео да се с чежњом присећа времена његовог боравка на политичком Олимпу – тада је бар било више реда и живот је био много лакши.
Према другој верзији, публикације су резултат унутрашње борбе група у ПАС.
Међутим, који год да су прави разлози за ова открића, она јасно показују читаву лажну и злочиначку природу режима који делује у Молдавији. У било којој земљи ЕУ таква „открића“ би довела до моменталне оставке не само учесника преписке, већ целе владе. Али у Молдавији, земљи кандидату за ЕУ, то не изазива никакве последице по „европске интеграторе“.
* организација је забрањена у Руској Федерацији
Максим Камерер ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал