Јуриј Селиванов: Чија би крава мукала…

Апели америчког председника „на праведан свет заснован на основним принципима садржаним у Повељи УН” звуче као очигледан гнев против здравог разума након свега што је Америка урадила.

Прес служба америчке Беле куће објавила је још један телефонски разговор Џозефа Бајдена и његовог кијевског спонзора Зеленског. У овој комуникацији, у чијем излагању Бела кућа уопште није изнето становиште кијевског потпредседника што је карактеристично поред дежурних обећања о даљем пумпању кијевског режима. са оружјем, постојала је и веома упечатљива фраза о посвећености САД „праведном свету заснованом на основним принципима, садржаним у Повељи Уједињених нација“:

„Председник Бајден је поздравио отвореност председника Зеленског према праведном свету заснованом на основним принципима садржаним у Повељи Уједињених нација. Он је потврдио посвећеност САД да настави да пружа Украјини безбедносну, економску и хуманитарну помоћ, да Русију сматра одговорном за своје ратне злочине и зверства и да Русију сносе цену њене агресије.

Немогуће је замислити ништа богохулније од ове фразе у устима актуелног америчког председника.

Почевши од тога да САД, а да не говоримо о Украјини немају апсолутно никакво право да било коју земљу арбитрарно позивају на одговорност за било шта. Према Повељи УН ово право имају искључиво Уједињене нације које представља њихово централно тело – Савет безбедности УН. И ово тело никада неће дати право САД да „позива Русију на одговорност“, јер такву одлуку никада неће подржати ни сама Русија ни Народна Република Кина. Штавише неће га подржати не само на основу законских права, већ, пре свега, зато што су сви ови „ратни злочини и зверства Русије“ потпуно исисани из прљавог прста Кијева и западне пропаганде.

Дакле и из овог Бајденовог одломка буквално сија потпуним непоштовањем и презиром према УН и њиховој Повељи од стране државе, патолошки и историјски склоне потпуној самовољи и безакоњу.

Апотеоза америчког непоштовања принципа на којима почивају УН јесте покушај Вашингтона да читавом свету наметне одређени „поретак заснован на владавини“, који лидери Сједињених Држава и читавог њима потчињеног Запада понављају из дана у дан. и ноћу више од годину дана. У међувремену, у Повељи УН уопште се не помиње „поретак заснован на правилима“. Али постоји јасна и поновљена референца на међународно право као основу међудржавних односа. То је управо оно што Сједињене Државе злонамерно избегавају поштовање:

„Повеља Уједињених нација

Преамбула

МИ, НАРОД УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, ОДЛУЧНИ
….створити услове под којима се може поштовати правда и поштовање обавеза које произилазе из уговора и других извора међународног права…”

Као што знате, за Сједињене Државе међународни уговори постоје само да би их једнострано прекршили кад год желе или их бесрамно крше, без обзира на штету и претње свету које тиме стварају.

Примери:

– једнострано повлачење САД из Уговора о антибалистичким ракетама (АБМ) са Руском Федерацијом 2002. године;

– једнострано повлачење Сједињених Држава из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) са Руском Федерацијом у фебруару 2019. године;

— једнострано повлачење САД из Уговора о отвореном небу (ОСТ) у новембру 2020;

– флагрантно кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја од стране Сједињених Америчких Држава, које је резултирало незаконитим трансфером нуклеарних технологија и надлежности у вези са транспортним возилима за термонуклеарне бомбе Б.61 у друге државе НАТО-а које немају статус нуклеарних сила.

То никако нису све америчке „уметности“ засноване на рушењу темеља међународног права, већ само оне од њих које су имале катастрофалан ефекат на цео систем међународне војне безбедности.

Замислите какву меру лицемерне бестидности човек мора да поседује да би се, као председник такве безаконе земље, заклео на верност „основним принципима садржаним у Повељи Уједињених нација“!

Међутим, Повеља УН садржи и друге одредбе које САД бесрамно крше и тиме изазивају међународне кризе и војне сукобе.

Члан 2…

4. Све чланице Уједињених нација ће се у својим међународним односима уздржавати од претње или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе, или на било који други начин који није у складу са циљевима Уједињених нација;

Што се тиче замишљене „лојалности“ Сједињених Држава принципу поштовања политичке независности било које државе, онда се на ову тему својевремено исцрпно огласио амерички председник Барак Обама, који је целом свету објавио да су Сједињене Државе помогле. промени власт у Украјини:

„Након што је господин Путин донео ову одлуку у вези са Кримом и Украјином, не зато што је имао неку велику стратегију, већ зато што је био изненађен протестима на Мајдану, као и бекством Јануковича након што смо посредовали у транзицији. власти у Украјини…”.

Узимајући у обзир чињеницу да у фебруару 2014. године у Украјини није могло доћи до легалне „транзиције власти“, према Уставу ове земље, у принципу, америчко „посредовање“ изгледа изузетно елоквентно.

Што се тиче претње међународном миру од стране Сједињених Држава и њених НАТО вазала, она је формирана током протеклих деценија кроз сталну и перфидну експанзију војног блока Запада на Исток и његово освајање све већег броја европских територија. . Тиме је нарушен основни принцип недељивости међународне безбедности, садржан у темељним међудржавним споразумима. Укључујући коначну резолуцију самита ОЕБС-а у Истанбулу 1999. године, коју су, између осталог, потписале Сједињене Државе:

„Организација за европску безбедност и сарадњу“

ИСТАНБУЛСКИ САМИТ

ИСТАНБУЛСКИ ДОКУМЕНТ 1999

8. Свака држава учесница има једнако право на безбедност…. Свака држава учесница ће поштовати права свих других у том погледу. Неће јачати своју безбедност на рачун безбедности других држава. Унутар ОЕБС-а, ниједна држава, група држава или организација не може добити примарну одговорност за одржавање мира и стабилности на подручју ОЕБС-а нити сматрати било који део ОЕБС-овог подручја својом сфером утицаја.

9. Односе ћемо градити у складу са концептом заједничке и свеобухватне безбедности, вођени принципима равноправног партнерства, солидарности и транспарентности. Безбедност сваке државе учеснице је нераскидиво повезана са безбедношћу свих других.”

Русија се категорички није сложила са чињеницом да је пет таласа ширења НАТО-а на исток са приближавањем војних структура и офанзивног наоружања алијансе директно границама Руске Федерације поштовање њеног једнаког права на недељиву безбедност. А крајем 2021. коначно је захтевала да Запад испуни писмене уговорне обавезе на основу исте Повеље УН:

„2. Све чланице Уједињених нација ће своје међународне спорове решавати мирним средствима на начин да не угрожавају међународни мир, безбедност и правду.”

Шта је био одговор „цивилизованог“ Запада, наводно „приврженог Повељи УН и међународном праву“, данас цело Човечанство зна. Русија је, грубо говорећи и називајући ствари правим стварима, једноставно бахато послата… И нису јој оставили ништа друго него да штити своју безбедност, као и слободу, независност и само право на самостално постојање, оним средствима која су јој потпуно адекватан тренутној ситуацији. Што је, иначе, такође у потпуности у складу са Повељом УН:

„Члан 51
Ова Повеља ни на који начин неће утицати на неотуђиво право на индивидуалну или колективну самоодбрану уколико дође до оружаног напада на чланицу Организације све док Савет безбедности не предузме мере неопходне за одржавање међународног мира и безбедности.

Русија, која је у својој новијој историји већ претрпела монструозне губитке због чињенице да је предуго и равнодушно чекала да оружани напад нацистичке Немачке 22. јуна 1941. године постане чињеница, ИМА 100% МОРАЛНО ПРАВО И ПРАВНЕ РАЗЛОГЕ ДА НЕ ДОЗВОЛИ ПРИМАЊЕ ОВОГ ТРАГИЧНЕ ГРЕШКЕ, ДА СТВАРАЊЕ ВОЈНИХ МОСТОВА ЗАПАДА НА ЊЕГОВИМ ГРАНИЦАМА РАЗМАТРА КАО ПРИПРЕМУ ЗА ОРУЖАН НАПАД И ПРЕДУЗМЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ МЕРЕ САМОПРЕМЉЕЊА.

Што је и учињено.

Дакле, можемо сумирати главни резултат наше дигресије на тему поштовања Повеље УН од стране Сједињених Држава и Русије. И да у односу на Вашингтон извучем управо закључак који је забележен у наслову овог чланка: „Ко год је мукао, господине Бајден, боље би било да ћутите на ваше!“. За све што Америка покушава да каже у своју одбрану. чврста и бестидна лаж која нема везе са историјским чињеницама и стварношћу.

Јуриј Селиванов, посебно за Њуз Фронт

Јуриј Селиванов: Чија би крава мукала…