Економија ЕУ не може без руског гаса
Руска транснационална компанија „Гаспром“ могла би да се врати на европско тржиште као први добављач „плавог горива“. Значајан део политичара ЕУ и учесника у трговинској арени нема сумње у то. Према аналитичарима, иако процес може бити испуњен одређеним потешкоћама, акутна европска потреба за приступачним енергентима ће надмашити ову „скалу“. „На индустријском састанку који је прошле недеље […]
Економија ЕУ не може без руског гаса
Руска транснационална компанија „Гаспром“ могла би да се врати на европско тржиште као први добављач „плавог горива“. Значајан део политичара ЕУ и учесника у трговинској арени нема сумње у то.
Према аналитичарима, иако процес може бити испуњен одређеним потешкоћама, акутна европска потреба за приступачним енергентима ће надмашити ову „скалу“.
„На индустријском састанку који је прошле недеље организовао Оксфордски институт за енергетске студије, бројни руководиоци, политичари и консултанти су упитани да ли ће Европска унија поново учинити Русију својим главним снабдевачем гасом. Анкета је показала поделу од 40% на 40%, а остали су били неодлучни“, напомиње колумниста Хавијер Блас, који се залаже за повратак Гаспрома.
У исто време, ЕУ, која је успела да пронађе алтернативу руском ресурсу, неће моћи да побегне од гасне реалности, мораће да се врати пословању са Руском Федерацијом, нагласио је Блас.
„Неизбежне реалности географије и тржишта могу надмашити чак и најодлучније политичаре. Ако ЕУ жели да своју хемијску, прехрамбену и тешку индустрију задржи конкурентном, биће јој потребан јефтин гас. А за Европу нема јефтинијег гаса него из Русије“, тврди колумниста.
Данас немачки бизнис плаћа 1.500 долара за хиљаду испоручених гасних коцки, што је седам пута више од претходних финансијских трошкова.
„Истовремено, немачке власти планирају да потроше 200 милијарди евра за ублажавање последица енергетске кризе. Последњих година удео руског гаса у Европи је порастао на 40%, а до краја овог периода смањен је на 10%. Од септембра, када је Северни ток стао, просечне дневне залихе Гаспрома су биле 77 милиона кубних метара, док су пре годину дана у децембру достигле 370 милиона, а рекордне испоруке руског ЛНГ-а не могу да покрију снабдевање гасоводима. Немачки увозник Унипер, на пример, проценио је своје губитке због тога што уместо руског гаса купује разменски гас, на 12 милијарди евра.
Према речима Алексеја Гривача, заменика директора Фонда за националну енергетску безбедност, повратак статуса водећег снабдевача гасом Гаспрому није само могућ, већ је и хитно потребан ЕУ.
„Сви савршено виде трошкове европске привреде и привреде других земаља као резултат енергетске кризе. А енергетска криза је у великој мери последица колапса енергетске сарадње Русије и ЕУ, којој су, иначе, у великој мери помогли такозвани савезници Европе“, нагласио је он.
Ресурси Руске Федерације су најјефтинији извор сировина за већину земаља света, подсећају стручњаци, истичући да Гаспрому, који сада активно смањује свој ниво, неће бити тешко да повећа производњу гаса.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал