Владимир Димитријевић У изјави поводом притисака за признавање независности Косова и Метохије, у којој је опет наведено да нам је циљ да извршимо „немогућу мисију“ – да уђемо у ЕУ и сачувамо свету србску земљу, а коју су потписали, поред србијанског председника и премијера, врх СПЦ и врх САНУ, речено је, између осталог, да, кад су преговори са „нашим пријатељима“ у питању, званичници Србије неће имати никаквих табу-тема (сасвим у складу са Вучићевом недавном изјавом да ће „преговарати и са црним ђаволом“ ). Дакле, табуи нестају (иако су они, у ширем смислу, својеврсна ограда око светиње, око које нема преговора). Али, ако нема табуа, шта је са тотемима? Тотеми остају: први и основни је ЕУ, савез држава на ивици економског, демографског и духовног слома, утемељен на антихришћанству, у коме педерски бракови постају обавеза, а изградња Вавилонске куле (зграда ЕУ Парламента у Стразбуру о томе јавно сведочи) коначни циљ. И други: Вучићева „хармоникашка“ политика, звана „Свирам Титу, свиро сам и Дражи, / коме треба, нека ме потражи“, која се, по налогу НАТО Империје, спроводи од 2012, и даље је неупитни тотем, по сваку националну цену. Од Срба се очекује да, као Индијанци, у трансу играју око тотема ЕУ и тотема Вучића, не доводећи их у питање. Наравно, очекивање је узалудно: Срби непомрачене свести знају да је Европа без Христа „Бела Демонија“ (Владика Николај), и свим силама ће радити против Србије у таквој Европи, а за једино избављење и Србије и Балкана – Савез православних народа на челу са Русијом.
