Медији: НАТО жели да ограничи Србији употребу дронова
Србија je набавком дронова, али и све успешнијом производњом ових летелица, постала регионални лидер у тој области. Такав продор није остао непримећен у иностранству, па је појачано интересовање за српске планове куповине и развоја беспилотних летелицам како код страних тајних служби, тако и код дипломата и политичара, пише „Политика“ у штампаном издању. Незванична сазнања говоре […]
Медији: НАТО жели да ограничи Србији употребу дронова
Србија je набавком дронова, али и све успешнијом производњом ових летелица, постала регионални лидер у тој области.
Такав продор није остао непримећен у иностранству, па је појачано интересовање за српске планове куповине и развоја беспилотних летелицам како код страних тајних служби, тако и код дипломата и политичара, пише „Политика“ у штампаном издању.
Незванична сазнања говоре да то посебно важи за Хрватску, иако као чланица НАТО не би требало да има разлога за бригу, али можда је за ову тему баш и заинтересована као чланица Алијансе.
Наиме, према овим подацима, Загреб би желео да Београду наметне контролу када је реч о опремању Војске Србије дроновима. Једна од могућности је да то покуша да се уради некаквим „креативним“ тумачењем или евентуалним изменама Споразума о подрегионалној контроли наоружања потписаним 1996. године у Фиренци. У то време употреба беспилотних летелица била је тек у повоју, па оне нису биле предмет тог документа.
Тај акт је последица ратова на просторима бивше Југославије и Дејтонског споразума, а земље потписнице су Хрватска, БиХ и тадашња СР Југославија (коју су у овом споразуму наследиле Србија и Црна Гора).