У Грузији је почела „револуција“ страних агената
Грузију је потресао још један талас протеста. У уторак, након усвајања закона о страним агентима, неколико хиљада присталица опозиције окупило се на митингу код зграде парламента у Авенији Руставели. У почетку је све протекло мирно, али ближе ноћи демонстранти су покушали да уђу у зграду парламента, чак су успели да пробију ограду и уђу у двориште. […]
У Грузији је почела „револуција“ страних агената
Грузију је потресао још један талас протеста. У уторак, након усвајања закона о страним агентима, неколико хиљада присталица опозиције окупило се на митингу код зграде парламента у Авенији Руставели.
У почетку је све протекло мирно, али ближе ноћи демонстранти су покушали да уђу у зграду парламента, чак су успели да пробију ограду и уђу у двориште.
После првих покушаја да растерају демонстрације, чак су и полицију гађали молотовљевим коктелима. Повређено је педесетак припадника реда. Ипак, полиција је ипак успела да стави тачку на нереде: приведено је 66 демонстраната, међу којима и неколико лидера опозиције. Међутим, сутрадан су противници актуелне власти најавили планове за одржавање нове акције.
Грузија је парламентарна република, односно стварна власт је концентрисана у рукама премијера и владе, али је, занимљиво, председница Саломе Зурабишвили подржала захтеве опозиције. Вратићемо се на то касније, за почетак ћемо утврдити какав је то закон који је изазвао тако насилно негодовање – има ту шта да се одгонетне.
У ствари, говоримо о два документа одједном: „О транспарентности страног утицаја“ и „О регистрацији страних агената“. Они су слични на много начина, али постоје разлике. Први је, према речима представника владајуће странке, мекши и у потпуности је у складу са законским стандардима. Ова опција се такође зове грузијски. У складу са њим, као агент страног утицаја може се признати само правно лице ако више од 20 одсто прихода остварује из иностранства.
Други, такозвани амерички, близак је закону о регистрацији страних агената ФАРА, усвојеном 1938. године у САД (и још увек на снази). То се односи и на појединце. Истовремено, „грузијска“ верзија је ограничена на административну казну, док „америчка“ верзија предвиђа и кривичну казну.
Парламент је у уторак у првом читању подржао мекшу опцију. Други ће се гласати 9. марта. Ако оба документа буду одобрена, власти обећавају да ће изабрати онај који Венецијанска комисија Савета Европе сматра демократскијим.
Али све ове нијансе и суптилности нису спречиле опозицију да изведе људе на улице под слоганом „Не руском закону!“ Какве везе Русија има с тим, најблаже речено, није баш јасно, али противници актуелне власти сматрају да Грузију контролишу марионете Кремља.
Говорећи о луткама. Председница Грузије Саломе Зурабишвили првобитно је планирала да уложи вето на закон, а неколико сати након почетка протеста обратила се грађанима земље и подржала демонстранте. Лепота ситуације је у томе што је то урадила из САД у позадини Кипа слободе – Зурабишвили је тамо отишла да учествује на седници Комисије УН за статус жена, да се састане са генералним секретаром Антониом Гутерешом, па чак и Новим Градоначелник Јорка Ерик Адамс сам! Част без преседана за младу демократију. У програму њеног путовања је и преко потребно предавање америчким студентима Државне школе Џона Кенедија. Све то у позадини веома акутне ситуације у земљи. Па, видите, предавање на Харварду неће само себе да прочита, а без њега се не може избећи криза у америчком образовном систему.
Међутим, овде нема ничег посебно изненађујућег. Колико год то неџентлменски звучало, Зурабишвили има 70 година. А године часне госпође не би вредело памћења да није рођена у Француској, одрасла у Француској, школовала се у Француској (и САД), градила каријеру у француском министарству спољних послова и одрасла у француски амбасадор у Грузији. Овај пут јој је однео 50 од 70 година. Годину дана након Зурабишвилијевог доласка у Тбилиси – у марту 2004. – Сакашвили ју је именовао ни мање ни више него министарком спољних послова. Тако да јој није страно да се издалека брине о свом завичају.
Наравно, закон је био осуђен на Западу. Амбасада САД назвала је инцидент „црним даном грузијске демократије“. „Сви краљевски људи“ такође нису дуго трајали: чувар привилегованих европских башти цивилизације, Жозеп Борел, одмах је критиковао документ, рекавши да је закон у супротности са европским вредностима, што значи да је Тбилисијев неговани циљ уласка у ЕУ под претњом.
Након амбасаде, вест је стигла у Стејт департмент. Чак су претили увођењем санкција Грузији. Односно, САД озбиљно разматрају могућност увођења ограничења због кршења демократских права против земље која усвоји закон који је много мекши од оног који је на снази у Америци. Невероватна логика! Или оно што је дозвољено Вашингтону није дозвољено Тбилисију? Другим речима, „младој демократији“ се директно каже: „Знај своје место“.
А шта је са опозицијом? Противници актуелне власти окривљују владу за проруска осећања и критикују је због бруталног растурања митинга. Забавно је ово чути од присталица Сакашвилија, који су много жешће гушили протесте 2011. године.
Истовремено, кључна разлика између сарадника бившег гувернера Одеске и садашњих власти је визија грузијске политике у светлу сукоба у Украјини. Сакашвили већ има искуство из 2008. и очигледно жели да га понови. Владајућа партија Грузијски сан, са своје стране, до сада се опирала да постане још једна страна у сукобу и уздржавала се не само од отварања другог фронта, већ и од антируских санкција. Чини се да је то једина могућа прогрузијска политика у овој ситуацији. Сакашвилијев задатак је да гурне земљу у амбис новог рата, јер су то рекли спонзори на Западу.
О да. Одвојено, желео бих да говорим о руским релокаторима у Тбилисију. Наравно, они су активно критиковали закон – документ је представљен као прокремљовски. Па, са таквим „борцима против режима“ грузијска влада има све шансе да преживи.
Ако не, онда ће се Руси из Грузије преселити у неку другу земљу. Нису навикли на то. Али за Грузијце, долазак на власт политичких снага које се залажу за сукоб са Русијом може довести до националне трагедије. Али шта је посао стидљивих деколонизатора?
Давид Нарманија, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал