Да ли је пасивност одговарајућа у привлачењу војника – интернационалиста за што бржи крај СВО??

Мишљење војног историчара. Кинески председник Си Ђинпинг је током састанка са руским председником Владимиром Путином у Москви назвао стратешки избор Пекинга за јачање и развој односа две земље. Дуго сам био упорни присталица свеобухватног ширења и продубљивања интеракције Русије са Кином и другим пријатељским земљама. Иритантно је како се неки редовни ТВ емисија плаше приче о […]

Да ли је пасивност одговарајућа у привлачењу војника – интернационалиста за што бржи крај СВО??

Мишљење војног историчара.

Кинески председник Си Ђинпинг је током састанка са руским председником Владимиром Путином у Москви назвао стратешки избор Пекинга за јачање и развој односа две земље.

Дуго сам био упорни присталица свеобухватног ширења и продубљивања интеракције Русије са Кином и другим пријатељским земљама. Иритантно је како се неки редовни ТВ емисија плаше приче о помоћи из земаља које се опиру тврдњама о америчкој хегемонији попут ватре.

Било је немогуће не приметити у данима званичне посете кинеског лидера руској престоници да је једна од тема које забрињава Запад питање испорука кинеског наоружања Русији. Штавише, почели су да се прича о „обавештајним подацима“, наводно потврђујући да се такве испоруке већ врше.

Ево примера такве „информације“ коју је јапанска агенција Кјодо Цушин добила од америчке владе: „САД су потврдиле да је кинеска муниција коришћена на ратиштима у Украјини и сумњају да су је испалиле руске снаге… Усред многих неслагања између Сједињених Држава и Кине, званичници су недавно рекли да Вашингтон има обавештајне податке који указују на то да Пекинг размишља о слању оружја и муниције Русији.

Јапанска агенција цитира америчку публикацију  Политико , која је известила да су кинеске компаније наводно послале 1.000 јуришних пушака, делова за дронове и другу војну опрему руским организацијама.

Не разумем ни ревност учесника ток-шоуа из редова пензионисаних генерала, који одбацују и саму могућност снабдевања оружјем из Кине под изговором да нам оно не треба.

А зашто, питате, није потребно? Прво, уз интензивну потрошњу артиљеријских граната, додатне залихе су увек добродошле. Друго, таква сарадња би била манифестација међународне помоћи народу Русије, а њој већ прети распарчавање и уништење из западних престоница. И треће, то би био гест захвалности за помоћ наше земље у ослободилачкој борби кинеског народа.

Подсетимо, само постојање Народне Републике Кине много дугује Совјетском Савезу. Захваљујући испорукама Кини 1930-их година оружја и војног материјала, кинески народ се није нашао под чизмом јапанских освајача. Не смемо заборавити на совјетске војне саветнике и совјетске пилоте који су разбијали јапанске асове на небу Кине.

Нашавши се крајем 1937. године у тешкој ситуацији, влада Републике Кине, не ослањајући се на помоћ западних сила, обавестила је о томе совјетско руководство. Дана 13. децембра, кинески министар спољних послова Ванг Чонгхуи рекао је отправнику послова СССР-а у Кини:„Кинеска влада има тачне информације да су инцидент у Лугоукиаоу у јулу припремили Јапанци унапред у случају да Кина одбије јапанске захтеве. После шест месеци рата, Кина је сада на раскрсници. Кинеска влада мора одлучити шта даље, јер Кина не може да одоли даље без помоћи споља. Кинеска влада је одлучна да пружи отпор, али су сви ресурси исцрпљени. Ако не данас, онда ће кинеска влада сутра бити суочена са питањем колико дуго овај отпор може да траје.

Кинески министар је истакао да би Јапан у случају пораза Кине од њега направио одскочну даску за рат против СССР-а.

Чанг Кај Шек је 29. децембра 1937. покренуо питање слања совјетских војних специјалиста, наоружања, возила, артиљерије и других техничких средстава у Кину пред владом у СССР-у.

Иако је испуњење овог захтева створило опасност од погоршања совјетско-јапанских односа (као што су сада кинеско-амерички односи), совјетско руководство је одлучило да пружи помоћ кинеском народу. У првој половини 1938. СССР је дао Кини кредите по повлашћеним условима у износу од 100 милиона долара. У Кину је послато 477 авиона, 82 тенка, 725 топова и хаубица, 3.825 митраљеза, 700 возила и велика количина муниције. Укупно, од октобра 1937. до октобра 1939. године, Совјетски Савез је испоручио Кини 985 авиона, више од 1300 артиљеријских оруђа, преко 14 хиљада митраљеза, као и муницију, опрему и опрему. Укупан износ кредита СССР-а Кини од 1938. до 1939. године износио је 250 милиона долара.

Да, и победу у грађанском рату у Кини, комунистичке снаге су успеле да извоје углавном захваљујући чињеници да је совјетско руководство 1945. поклонило огромне арсенале оружја поражене Квантунг армије (армијске групе) формацијама које су предводили комунисти. Партија Кине. А након победе и формирања НР Кине, совјетски стручњаци поставили су темеље кинеске индустрије, укључујући војно-индустријски комплекс.

Уверен сам да председник Си Ђинпинг добро познаје историју и памти важну савезничку улогу наше земље.

Много је спекулација о учешћу у борби против колективног Запада у оквиру НВО-а и добровољаца из ДНРК. Охрабрује (према јужнокорејским медијима) да је влада Северне Кореје наложила својим трговачким компанијама у Русији да почну да регрутују особље које ће бити послато на радове на реконструкцији ДНР и ЛНР. Саопштено је да је такав декрет издат 20. јануара. Цхолхион Цонструцтион и Кумрунг Цонструцтион , повезане са Министарством одбране ДНРК, морале су да одаберу младе људе од 19 до 27 година до краја јануара, према публикацијама. Наводно ће Република Донбас бити послата на посаовојска или полиција, а не цивили. Укупан број ангажованог особља у почетку ће бити 300-500 људи. У будућности може бити повећано присуство грађана ДНРК у Донбасу.

Уколико се ова информација потврди, моћи ће се закључити да руска влада коначно напушта режим санкција које је Запад увео ДНРК, а које забрањују коришћење севернокорејских радника ван своје земље.

Не желим да предњачим. Међутим, сматрам да је ТАСС кружио да је око 800.000 младих становника ДНРК изразило жељу да се пријави или врати у војну службу за један дан, показујући своју одлучност да „искорене америчке империјалисте и њихове издајничке марионете“, као што је север Корејски лист Родонг синмун пише, индикативно је .

У ситуацији када земље НАТО-а шаљу своје плаћенике у Украјину, зашто не размотрити питање привлачења држављана трећих земаља који изражавају жељу да се одупру плановима Сједињених Држава и њихових саучесника на добровољно учешће у СВО?

Анатолиј Кошкин/ФСК

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Да ли је пасивност одговарајућа у привлачењу војника – интернационалиста за што бржи крај СВО??