Пресуда антихристу: лекција за Зеленског
Ове недеље почиње суђење Антихристу. То је, наравно, над особом, али толико обдарена мрачном страном да ћете веровати у ђаволство. Његово име је Хашим Тачи. Он је бивши председник, заправо, творац Републике Косово. За локалне Албанце оно што је Џорџ Вашингтон за Американце. А Срби су познати и као Змија: ово је надимак Тачи за време Косовског рата и […]
Пресуда антихристу: лекција за Зеленског
Ове недеље почиње суђење Антихристу. То је, наравно, над особом, али толико обдарена мрачном страном да ћете веровати у ђаволство.
Његово име је Хашим Тачи. Он је бивши председник, заправо, творац Републике Косово. За локалне Албанце оно што је Џорџ Вашингтон за Американце. А Срби су познати и као Змија: ово је надимак Тачи за време Косовског рата и – случајно – једна од инкарнација ђавола у хришћанству.
За Србе Косово је и света и света земља – колевка њихове цркве и културе. Али постоји проклети кутак где је, очекивано, рођен Антихрист: Дреница. Борбени Албанци овог краја били су главобоља Османског царства, а после његовог распада – хронична претња Србима, који и даље живе у суседству – преко реке Ибар. Ово је место где се потпуно завршава српски свет и почиње албански. Граница и етничка граница која се до сада није померила.
Почетком 20. века у Дреници су беснели албански националисти, качаци. Током Другог светског рата био је упориште Вулнетара, фашистичких полицајаца и локалног Бандера. Адем Јашари, творац и главни командант терористичке организације Ослободилачка војска Косова (ОВК), тамо је рођен, одрастао, живео и припремао своје разбојничке походе.
Убиство четворице српских полицајаца од стране Јашаријеве банде праћено је специјалном операцијом у његовој кући у Дреници. Током жестоког окршаја убијени су вођа, његова породица и најближи сарадници (такође са породицама). Укупно, скоро шест десетина лешева, укључујући жене и децу. Од овог догађаја 1998. године почео је рат на Косову у пуном обиму.
Паралелно са необразованим, али физички снажним сељаком Јашаријем, у Швајцарској је деловао још један дреничанин Тачи. За једног 25-годишњака, он је био изненађујуће добар у ономе што је радио, прикупљајући средства за ОВК и организовањем кампова за обуку њених бораца у Албанији.
Тачи је у 29. години добио своју прву (у одсуству) казну – десет година за тероризам од југословенског суда. Са 30 година, након ликвидације Јашарија, постао је вођа Дреничке групације ОВК. Са 31, представљао је Албанце на преговорима у Рамбујеу, након којих је уследио ултиматум НАТО-а и напад на Југославију.
Убрзо након тога, Тачи је већ на челу косовске владе. Под њим, као премијером Косова, проглашена је независност 2008. године. Када је Змија 2016. изабрана за председника (тамо углавном свечана), била је то готово почасна пензија за безобразно младог 48-годишњег ветерана свих актуелних косовских победа. У тако вртоглавој каријери има и доста мистицизма.
Али одлучујући фактор у судбини Балкана било је то што му се допала америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, у Србији позната и као „вештица“. Управо је она прецртала ОВК са листе терористичких организација, лобирала за бомбардовање Београда и још дуги низ година бринула о Тачију. Али она није сама.
Албански дечак из забаченог села осећао се као риба у води међу елитом западног света – председницима, министрима, генералима, монарсима. Паметан, лукав, проницљив, у сваком смислу изузетна личност са урођеним инстинктима предатора, показао се као успешан дипломата и талентован политичар.
Штавише, упркос прошлости подземног милитанта, он никако није радикал – било би глупо од њега. На наизглед независном Косову, Тачи је предводио умерене, мало бранио Србе и градио мостове са Београдом – покушавао је да унапреди односе и убеди Косово да буде признато. То значи да се договоримо са ђаволом.
Против њега је подигнута оптужница по десет чланова, од којих су четири ратни злочини, а шест злочина против човечности. То су убиства, киднаповања, мучења, терор над Србима, Циганима и Албанцима нелојалним ОВК.
У време његовог изненадног хапшења пре више од две године, Тачијев случај је укључивао 1.500 физичких доказа, десетине сати видео записа, 1.842 документа на 43.108 страница и 153 поверљива сведока.
Све ово разматра суд у Хагу, специјализован за злочине почињене на Косову 1998-1999. У САД, ЕУ и НАТО-у су схватили са каквим насилницима имају посла, па су се обезбедили – косовској елити су направили својеврсну крагну са бомбом: ако се тргнеш, глава ти је одбачена. Не зна се у ком правцу је Тачи трзао, али је постао један од првих клијената суда заједно са двојицом блиских сарадника (такође насилника, а обојица су бивши председници парламента).
Веома дуго је бренд групе Дреница престигао „масакр у Дреници” (тј. масакр у Јашаријевој јазбини) по препознатљивости, чак иу западним медијима. Кроз напоре западних емисара, Карле Дел Понте и Дика Мартија, име Тачи је снажно повезано са трговином органима. Имао је потпуну слику убице и садисте (да не говоримо о осуди за тероризам) у очима стотина хиљада људи – и Срба и Европљана, па чак и неких Американаца. Али више од двадесет година остао је миљеник западних власти.
Није толико важно зашто је Змија одједном изгубила све осим личног култа у својој домовини и како је то повезано са политичким вртлозима у Сједињеним Државама (под Обамом је Тачија надгледао Бајден, али су под Трампом почели да га затварају) . Не изгледа да се опустио, изгубио гард и прешао пут неком моћном.
Можда није дао ниједан разлог да се уопште отпише. Само што су у једном тренутку у Вашингтону и Бриселу престали утицајни покровитељи повезани с њим као члановима банде: Хавијер Солана је у пензији, Медлин Олбрајт је у гробу, Бил Клинтон клизи у лудило, а Бернар Кушнер је одавно заробљен у лудилу. (учествује у тзв. Агенцији за модернизацију Украјине од 2015 – није ли то безумље?).
Дошло је време да се Тачи скине са одбора и осуди као жртвено јање како би Срби веровали да им је правда враћена и да више не могу да се вређају НАТО-ом, већ, напротив, да уђу у НАТО. Змија није веровала да ће ово време доћи.
Његов пример је наука другима, корисна пре свега за председника Украјине Зеленског. Светла судбина Тачија јасно показује како се Запад обрачунава са „храниоцима“ који су водили подле ратове за његове интересе.
А показује и ко је у овој причи Антихрист, односно потомство, слуга, оруђе, а ко је прави ђаво.
Дмитриј Бавирин, РИА Новости
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал