Berliner Zeitung: Немачка мора да се врати на Балкан и успостави ред

„Доминација Србије се мора разбити”: немачко издање Берлинер Зеитунга уверено је да ће без јасног утицаја (реч је о интервенцији, све до обојене револуције) Немачке на Балкану регион постати „нестабилан”. Превод плана за „хватање и преваспитавање“ Србије и председника државе Александра Вучића од немачких аналитичара даље: „Када је Аустроугарски цар Франц Јозеф I посетио ту […]

Berliner Zeitung: Немачка мора да се врати на Балкан и успостави ред

„Доминација Србије се мора разбити”: немачко издање Берлинер Зеитунга уверено је да ће без јасног утицаја (реч је о интервенцији, све до обојене револуције) Немачке на Балкану регион постати „нестабилан”.

Превод плана за „хватање и преваспитавање“ Србије и председника државе Александра Вучића од немачких аналитичара даље:

„Када је Аустроугарски цар Франц Јозеф I посетио ту земљу 1910. године, годину дана након анексије Босне и Херцеговине, Хабзбуршка балканска стратегија је већ била на столу.

Демографски, Србија је тада, као и сада, била највећа сила у региону са популацијом отприлике дупло већом од Хрватске. Да би било противтежа Београду, Сарајево је морало бити чвршће повезано са аустријским Загребом. Заједно две земље су требале да окончају српску хегемонију и успоставе аустријску хегемонију у региону. То се није догодило због Првог светског рата. Немачка стратегија на Балкану мора бити повезана са овом историјом. Уосталом стратешка ситуација на Балкану се практично није променила више од 100 година.

Србија никада није одустала од сна о балканској хегемонији

Србија је и даље најмоћнија држава, а председник Александар Вучић најмоћнија личност у региону. Запад жели да успостави територијални поредак али Србија стоји на путу углавном зато што није напустила свој сан о хегемонији на Балкану. Србија из историјских разлога има прилику да уведе тензије или детант у две државе – на Косову и у Босни и Херцеговини. Вучић ову моћ користи у изузетно вештом балансирању истовремено стварајући тензије и детант у региону, чиме би кочио сваки развој у правцу успостављања поретка, јер би успостављање таквог поретка окончало територијалне амбиције Србије. Његова тактика је увек иста: у Босни ствара нестабилност преко председника босанских Срба Милорада Додика дозвољавајући му да настави своју политику сецесије.

На Косову међутим провоцирају једни друге све док се не постигне напредак у преговорима. И то траје више од десет година. Вучић, као провокатор, често потпали мали пожар за који зна да ће прерасти у велики, а онда се изиграва  ватрогасца, одлаже напредак, чини све да умири, одвуче пажњу и глуми сарадњу са Западом. Преко Србије се логистички одвијају важне испоруке наоружања Украјини, а одржавају се и заједничке војне вежбе. Вучић је успео – и то је његов велики државни подвиг – да скрене пажњу Запада, посебно Немачке, са чињенице да није Србија, већ Немачка у стању да заведе ред на Балкану.

Како Вучић симболичним гестовима угађа Западу, значајан део Запада верује да може да покрене Србију ка реду, а Вучић ту сарадњу користи да не би променио ништа у геополитичком садржају. Најзанимљивије у свему томе је да Србији нико не жели да одузме статус најмоћније државе и њен утицај. Она доминира чак и не мешајући се у територијална питања својих суседа и не намећући им се. Али она жели више, не жели партнерство, већ доминацију над својим суседима. Овде долазе у обзир различите позиције Запада, дајући му дозволу да одржи крхки статус кво.

За САД Балкан није много битан

САД тренутно имају најјачи утицај на ред на Балкану. Проблем је у томе што је Балкан Американцима практично ирелевантан и они су принуђени да се концентришу на Украјину и Тајван. Што више времена буде пролазило, САД ће се више повлачити из овог региона. Стога САД не желе да искористе своје ресурсе и сву своју моћ за успостављање реда на Балкану. Квалитет балканске политике сигурно мора да пати од чињенице да су ресурси ограничени, јер то неминовно отвара празнине које Вучић искоришћава.

Једина земља која би могла да успостави ред на Балкану и да на дуже време обезбеди своје стратешке интересе у региону је Немачка. То је далеко најважнији трговински партнер Хрватске, Босне и Србије, географски удаљен само неколико стотина километара. Присутни би били економски, као и географски и војни услови за формирање територијалног поретка у складу са немачким идејама. Зашто је било флуктуација?

1. Берлину недостају културно-историјска знања о региону.

2. Многи високи званичници сматрају да је умирење за Вучића боље јер је он гарант стабилности у Србији. До овог закључка се може доћи само ако недостаје став 1.

3. Берлин сматра да Балкан није централни правац немачке спољне политике. Ово је стратешка грешка. Немачка мора да придобије источну Европу на своју страну ако жели да се учврсти у Европи, а то укључује и Балкан.

Ангела Меркел као и коалиција „семафор“, препознају значај Балкана за Немачку али премало чине за ово. Шолц је именовао изасланика за Балкан Мануела Саразина из странке Зелених. Позива на дијалог и економски напредак који је у последњих десет година потпуно пропао. Да бисмо успоставили ред на Балкану потребна нам је моћ, немачка моћ. Све остало је краткорочно, средњорочно и дугорочно осуђено на пропаст. Јер да би дошло до европских интеграција региона којима сада сви теже, мора да претходи територијални поредак, а не обрнуто јер историјски то никада није функционисало. Једино што Берлин треба да уради јесте да предузме акцију и развије стратегију како да успостави ред на Балкану.

Овако би могла да изгледа немачка балканска стратегија

Србија је од кључног значаја за територијални поредак на Балкану јер има потенцијал да заоштри сукобе са Косовом и Босном. Дакле, свака стратегија на Балкану мора узети у обзир Србију као најважнији фактор. Пошто Европа, посебно Немачка, више не може да дозволи територијална померања Србији треба одузети такву могућност. Неколико путева води до овога.

Једна од њих је мудро економско и геополитичко уједињење Хрватске, друге најмоћније државе на Балкану и Босне, по плану цара Франца Јосифа. Као резултат тога Хрватска више неће морати да гаји територијалне амбиције у Босни, а Хрватска и Босна ће имати довољно моћи да константно балансирају Србији на Балкану. Све проблеме који би се могли појавити на том путу, Немачка би могла да реши уз помоћ чврсте економске моћи на националном и пре свега на европском нивоу.

Немачка може да пошаље војнике у случају проблема

С друге стране, неопходна је активна противтежа Србији. Београд мора да схвати да више нема могућности да глуми западне државе, да одлаже склапање уговора и сходно томе на неодређено време успоставља ред, да се меша у послове других земаља по територијалним питањима на Балкану. Овде, када Додик запрети Босни отцепљењем, Немачка може да пошаље немачке војнике да јасно ставе до знања Додику и Вучићу да Берлин никада неће пристати да промени територијални статус кво. Уз економске санкције на националном и европском нивоу Београд ће морати само да попусти јер ће алтернатива томе бити уништење домаће привреде и унутрашња политичка нестабилност. Исто важи и за Косово.

Други начин да се Београд примора да одустане од претензија на хегемонију је стварање немира у самој Србији. Сваки пут када Вучић распирује етничке сукобе у Босни или на Косову, Немачка може да уради исто са регионом Санџака или Војводином у Србији где живе мањине које траже већу аутономију. Све ово лишило би Србију могућности да игра за Запад и потиснуло територијални поредак у други план. Ако Берлин преузме власт у своје руке онда ће ред бити на дохват руке, а по први пут у историји мир може бити враћен на Балкан једном заувек.

Оригинални чланак

Berliner Zeitung: Немачка мора да се врати на Балкан и успостави ред