Према статистикама око 20.000 људи у Србији годишње премине од канцера, од тог броја 33 одсто умре у болницама, а за остале пацијенте не постоје валидни подаци и они се називају „невидљивим пацијентима“ БЕОГРАД – Према статистикама око 20.000 људи у Србији годишње премине од канцера, од тог броја 33 одсто умре у болницама, а за остале пацијенте не постоје валидни подаци и они се називају „невидљивим пацијентима“, зато што их систем не препознаје, изјавила је данас Ивана Тодоровић из хуманитарне организације Белхоспис. Каже да њена организација успева на годишњем нивоу да помогне негде до 500 пацијената, али подвлачи да палијативно збрињавање није усмерено само на саме пацијанте, већ и на чланове њихових породица. „Када у кући имате пацијента који је у терминалној фази, није само пацијент тај који је оболео, већ се цела породица суочава са јако великим бројем како социјалних, тако и психосоцијалних проблема“, рекла је Тодоровић Тањугу и нагласила да Белхоспис све своје услуге пружа потпуно бесплатно и успева да се финансира уз помоћ донација и добротворних акција које организује на годишњем нивоу. „Белхоспис већ 11 година потпуно бесплатно збрињава терминално оболеле од канцера. Тим чине лекари, медицинске сестре, социјални радник, психолог, велики број волонтера, који у Београду обилазе пацијенте који се налазе у узнапредовалим фазама њихове болести и пружају палијативно збрињавање“, рекла је Тодоровић. Најавила је да ће та организација 28. новембра имати велики хуманитарни бал, са циљем прикупљања средстава за рад ње саме, а такође, како је нагласила, део средстава прикупљен те вечери биће усмерен на изградњу првог стационарног хосписа у Србији. „Стационарни хосписи за терминално оболеле у Србији још не постоје, ово ће бити први. Наша земља је једна од малобројних у окружењу која нема стационарни хоспис, има га и Хрватска, и Румунија, и у БиХ постоје такве иницијативе, а ово ће бити прва иницијатива у Србији после 11 година“, каже Тодоровић. Додала је да је Белхоспис морао да развије стратегију одрживости такве установе, јер, како каже, није је довољно изградити, већ је јако битно како ће та установа наставити да се финансира. „Белхоспис је уз помоћ донатора купио земљиште, на којем већ постоји зграда, која наравно мора да се прилагоди стандардима хосписа. Пуно средстава је потребно за прилагођавање, пре свега зато што је предвиђено да постојећа зграда буде дневни центар за пацијенте, а крило са 12 кревета за смештање пацијената биће додато у другој фази пројекта“, рекла је Тодоровић. Белхоспис тим, састављен од лекара, медицинске сестре, социјалног радника, посећује пацијенте у њиховим кућама и након увида у историју болести, прегледа пацијента и проценом социјалног статуса предлаже план даљег збрињавања, терапију за контролу бола и других симптома болести, као и адекватну негу. Чланови тима у складу са потребама и жељама пацијента и породице настављају континуирано медицинско збрињавање уз психо-социјално-духовну подршку до краја живота пацијента и у периоду жалости, а по потреби укључују и друге чланове тима- психолога, духовника и волонтере. извор: http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:578539-У-Србији-годишње-око-20-000-људи-умре-од-канцера
