Овде се недавно десила мала непријатност са руским потпредседником владе Дмитријем Рогозином. Он је рекао да и неопрезно се изразио о мигрантима у Србији, као, да се и овде не догоди оно исто што се догодило у Келну. Рекао је да треба бити опрезан када се своја политика усклађује са политиком Европске Уније. Наравно, одмах је из Београда стигао оштар прекор упућен руском потпредседнику владе, у том смислу да би Рогозину било паметније да брине о својој земљи, а не о Србији. Тај прекор се чуо из уста Зоране Михаиловић која је чисто из женских побуда нашла за сходно да саопшти непријатном мушкарцу да јој он није симпатичан. Међутим, политика је деликатна ствар. У њој се увек на нешто можете жалити. Оно што је рекао Рогозин није било увредљиво, био је то пријатељски савет и зашто не рећи, потпуно оправдан. Тај савет је био кратак, али је мисао била кристално јасна: Срби остају један од малобројних хришћанских народа са развијеним хришћанским менталитетом. Сукоб тог менталитета са агресивном разноврсношћу ислама који са собом доносе мигранти, може се пројавити брже него у западној Европи. Међутим, Дмитриј Олегович је заборавио да данас владајућа политичка елита Србије свој народ не сматра таквим. Напротив, из угла гледања госпође Зоране Михаиловић, Срби се ментално већ налазе у европском рају и остало је само да се изгладе неке формалности. Зато је као одговор на братски упућену примедбу, она показала Д. Рогозину, како би то рекли Немци, “хладна ребра”. Ја лично у тој малој епизоди видим пројекцију будуће политике Србије после вандредних парламентарних избора у Србији, када ће по замисли иницијатора њиховог расписивања на власт доћи снаге које су способне да направе избачај, а онда се сруше пред циљем, испред траке на којој пише “Европска Унија”. Јасно је да би спортска опрема тих снага морала бити екстремно антируска. Јер треба убедити Србе да Русија није на њиховом путу, а већ у Европској Унији их чекају са огромним нестрпљењем. Узгред, недавно сам у једном бугарском часопису прочитао стару шалу поводом новог бугарског живота: Једна свиња пита другу свињу: Шире се гласине да нас људи одгајају да би нас заклали и појели. Другa се смеје и одговара: Не верујем. То су само теорије завере.
