Бомбардовање Србије, помало и Црне горе, 1999. године оставило је дубок траг а последице као да из дана у дан постају све јаче и теже. Сва разарачка сила као да се у једном тренутку спустила на Косово и Метохију. У првих сат времена ова Покрајина је била под најтежим и највечим ударцима НАТО агресорских бомбардера. Само је касарна, у току прве ноћи, бомбардована 47 пута. У филму“Милосрдни анђео над Приштином 1999.“, Бранка Милосављевића, аутора са Косова и Метохије, сва ова суровост приказана је на благ начин, са молитвеним призвуком али не скривајући него детаљно приказујући раздробљен живот људи који осим живота ништа друго нису имали, углавном нису ни желели више од тога. Коме он није одузет, протеран је и на тај начин изгубио добар део свега што је тај живот чинило. Јасно је да се ствари неће вратити на период 1999. године али и тада је требало много тога поправити. Оваква сведочења помажу да тога будемо свесно, чувамо и негујемо ту идеју до тренутка када ће ставри опет бити у рукама српског народа и без лажних идеологија успоставити своју државу на стабилној и јасној основи какву су нам оставили наши преци. Да, у овом тренутку то изгледа готово невероватно, али невероватно је било и да ће нас бомбардовати како би помогли терористима, и бомбардовали су нас. Толико пута до сада нам је показано да ништа није немогуће, зашто би онда добре ствари то биле? А да те добре не заменимо лошима, како се на све стране ради и покушава, неопходно је подсећати се како нам је „замењена реалност“ и колико може трајати „нова реалност“ ако је успостављена на крви Срба који су своју земљу бранили или просто, у њој само живели? Не може, не дуго и не трајно. Тога смо свесни и чекамо само једну – правду. . Производња: Продукција Милосављевић Извор: КМ Новине http://www.kmnovine.com/2016/03/1999_27.html
