Ни ранисан више не помаже у јутарњем прелиставању штампе са чијих насловних страна језу уливају фотографије тела убијених, осакаћених, запаљених, несталих грађана Србије, а посебно деце. Нема те медицине, алтернативне или званичне, која може да ублажи тешки грч у желуцу и тугу при помисли на очај и безнађе који су те људе нагнали на фаталне потезе. Све више посла за полицију Трагични биланс само у последњој недељи у Србији изгледа овако: мајка у Сокобањи убила гајтаном ћерку од осам година па се онда обесила, унук (26) избо ножем бабу која га је одхранила у Бајиној Башти, девојка од 17 година скочила са трећег спрата школе у Београду, пијанац у Блацу прегазио девојчицу на пешачком прелазу па побегао са места убиства, припадник Специјалне антитерористичке јединице МУП Србије пуцао себи у главу, трочлана породица умрла од глади у Сурчину, убио комшију секиром у Горњем Милановцу… Девет мртвих за седам дана, па то је катастрофа на годишњем нивоу! После свих ратова, смрти, немаштине и болести који су прешли преко нас у последњих 30 година, постали смо нација са бројним психопатолошким поремећајима, није важно да ли је то ПТСП, Стокхолмски синдром или нешто треће. Алармантно је, а уједно и најстрашније, што се симптоми тих поремећаја све драстичније и све чешће испољавају. И углавном заврше на насловницама жуте штампе, без икакве самилости, искоришћени за подизање тиража на пар дана. А онда падну у заборав. Забораве их новине, заборави их околина, а заборави их и држава, која их се, да се не лажемо, никада пре тога није ни сетила. Па кад већ имамо такво трагично искуство као народ, држава је као свој примарни циљ одавно требало да постави – оздрављење нације, а не њено још веће сатирање! Не, господо на власти, никако нам не треба очијукање са НАТО војницима по локалним кафанама, жртвовање мрвица преосталог достојанства зарад уласка у распаднуту ЕУ, влажни снови са терористима ОВК који направише себи државу на нашој земљи, распродаја ово мало преосталих ораница фиктивним странцима од којих добијате „проценат“… Треба нам „сламка спаса“, удах пуним плућима, осмех, радост, самилост… Нађите стручњаке, мађионичаре или чаробњаке, кога год знате, само урадите нешто. Јер ако све остане као до сада, како радимо, сами ћемо се дотерати под једну шљиву! извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/556414/Ubistva-samoubistva-cedomorstva-sami-cemo-se-doterati-pod-jednu-sljivu
