КАНАЂАНИ ПРАВЕ АРАНЖМАНЕ КАКО ДА ИСКОРИСТЕ ИЗУЗЕТНО БОГАТО СРПСКО НАЛАЗИШТЕ БАКРА И ЗЛАТА КАНАДСКЕ компаније Невсун Рисорсиз и Резервоар Минералс, склопиле су неочекиван договор о спајању компанија на пројекту бакра „Тимок“ (Чукару Пеки) код Бора, након продаје дела акција америчког Фрипорта, преноси веб портал Истмедиа. Реч је о налазишту са изузетно високим садржајем бакра и злата, где су у току геолошка истраживања којима треба да се докажу тачни садржаји ових метала, како би се урадила студија исплативости улагања у отварање рудника. „Овим спајањем ствара се рударска компанија средње величине од сто одсто власништва у горњој зони пројекта. Заједничка компанија биће финансирана буџетом Невсуна и биће у позицији да донесе добит преко јако успешог развојног тима Невсуна“, саопштено је на сајту Резевоар Минералс. Извршни директор Невсуна Клиф Дејвис изјавио је да ова трансакција капитал Невсуна ставља у службу стратешких инвестиција са великим повраћајем новца, што ће значајно допринети вредности деоничара те компаније. „Са тренутним новцем из нашег рудника Бисха, имамо финансијску снагу и проверене техничке могућности да унапредимо Пројекат Тимок у разумном временском року. Радујемо се сарадњи са свим заинтересованим странама и јако способним партнерима како бисмо довели пројекат до фазе производње“, рекао је Дејвис. У марту је канадска компанија Лундин Мајнинг објавила да је извесно њено учешће на овом пројекту, пошто ће од компаније Фрипорт купити 55 одсто акција „горњег лежишта“, али је Ресервоар Минералс, на основу права прече куповине, неочекивано склопио договор са компанијом Невсун чиме је Лундин остао ван игре. Раније је објављено да је на налазишту „Чукару Пеки“ откривено 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто по тони и злата од 1,5 грама. Процењено је да се из те руде може добити 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата. Објављено је, такође, да је доњи део лежишта, у коме Фрипорт има 54 одсто удела, богатији овим металима од горњег. У досадашња истраживања на „Чукару Пеки“ уложено је 60 милиона долара, а Фрипорт је свој удео у пројекту „горње зоне“ раније понудио Лундину за 262,5 милиона долара. Бета извор: http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/evo-sta-je-evropska-srbija-prepustila-strancima-a-mogla-je-na-tome-da-gradi-buducnost
