Борис Степанов Председник Пете Републике, социјалиста Франсуа Оланд, одлучио је да промени законе о раду Француске. Становништво је то примило на нож – побунило се. Читавом земљом нон-стоп се штрајкује. Сви штрајкују: енергетичари, међу њима и они који раде у атомским електранама, а у Француској их је 19. У њима се производе три четвртине струје. За велику и технологичну земљу сваки проблем у енергетици доноси значајне губитке. Пре њих су штрајковали радници петрохемијских предузећа – од њих 8 у Француској је било блокирано 6. На пумпним станицама су се после много година појавиле таблице на којима је писало „Нема бензина!“ Тај закон су очигледно диктирали они који изнајмљују радну снагу и крупни капиталисти. Они могу да продужују радно време, да смањују плате, да отпуштају и истерују на улицу без икаквих објашњења и исплате новчане надокнаде због отпуштања. Ето такав је закон који слободољубиве Французе, који су први у Европи почели да се боре за „слободу, једнакост, братство“, претвара у заточени и бесправни персонал за рад. У Француској су се увек поносили радним законодавством, њега су називали највећим социјалним достигнућем Пете Републике после Другог светског рата. Нико га није нападао. Десничари су се панично плашили да дају било какву иницијативу у вези са законом о раду, јер су унапред знали да ће Французи, у својој борби за право на рад и достојну плату, збрисати сваку владу. Социјалиста Франсуа Оланд, који је пред своје усељење у Јелисејску палату 2012.године земљи обећао благостање, данас се бори против сопственог народа, против својих бирача, против оних који су му поклонили своје поверење. Сада се много њих пита „Зашто Оланд издаје идеје социјалиста“. За сада није јасно ко је домаћина Јелисејске палате натерао да „заврће руке“ француским пролетерима. Можда испуњава своје обећање дато спонзорима који су финансирали његово успон на Олимп. Очигледно је да господин Оланд схвата да му време цури и да власт 2017. треба да се преда републиканцима или Марин ле Пен. Они неће мењати закон о раду јер би цена за то била превелика. Зато је социјалиста Франсуа Оланд чврсто решио: реформа закона о раду мора да се спроведе по сваку цену. И то – до пролећа 2017.године. А после – што ће бити – биће!
