партнерима (и пољски, и јеврејским, и било којим другим) да добију садашње капацитете које ми упућујемо ради Пољске, на белоруско-пољској граници по истеку уговора, потписавши нови уговор на 10-15 година” – тако је председник Русије Владимир Путин прокоментарисао намеру пољске државне нафтно-гасне компаније PGNiG да одустане од продужетка дугорочног уговора са “Газпромом” на испоруку руског гаса, који истиче 2022. године. “То могу бити и пољске компаније, и немачке, и аустријске, и италијанске, и француске – нама је свеједно. Мислим, било ко да купи. Ако не, тражићемо друга тржишта, ништа страшно” – истакао је руски вођа. [http://www.kremlin.ru/events/president/transcripts/52125] О томе да пољска компанија PGNiG не намерава да продужи уговор са “Газпромом”, изјавио је раније опуномоћени представник Пољске по питањима гасне и енергетске инфраструктуре Петр Наимски. “Ми ћемо тежити ситуацији када дугорочни уговор постане део прошлости. Ако цена на руски гас буде довољно конкуретна, ми не искључујемо да ћемо га куповати, но, то неће бити дефинисано у оквирима дугорочног уговора” – истакао је он. [http://www.rbc.ru/business/31/05/2016/574d85a89a7947fd6970ab6c] У Варшави не скривају да је истински циљ намере у овој изјави, тежња да се диверсификује извор и маршрута поставки увозног гаса у Пољску. Није случајно да као могућа варијанта и маршрута за добијање гаса, фигурира гасовод из Норвешке, а такође и куповина течног природног гаса (ТПГ) у Европи (у тој истој Норвешкој) и у Катару. Међутим, ова рачуница у овом тренутку носи очигледно спекулативни карактер. Компанија PGNiG је потписала уговор о куповини ТПГ са катарском компанијом Qatargas још 2009. године. Ипак, ова сарадња није довела до реалне измене структуре националног гасног баланса. Према подацима независних извора, потребе Пољске за гасом, као и раније, у износу од 50% задовољава Русија. Још отприлике 35% енерегетског баланса одлази на локалне енергетске ресурсе, а преосталих 15% износи куповина од других европских земаља, притом више од 13% су то куповине из Норвешке, а у Немачку, са своје стране, долази природни гас по руском гасоводу “Северни ток”. [http://www.rbc.ru/business/07/06/2016/5756ec6e9a79470dde05c566] У сличним условима расуђивати о жељи да се откажу дугорочни уговори са Русијом, немајући реалну замену – значи вољно или невољно доводити у заблуду између осталог и сопствене грађане. Па тако и по питању цена за руски гас и великих испорука. А реална слика је таква. Током 2015. године Пољска је од “Газпрома” купила отприлике 9 милијарди кубних метара гаса. Планирано је да овог лета обим пилотне куповине ТПГ од норвешке компаније Statoil износи прерачунато 84 милиона кубних метара гаса (мање од 1% од руских испорука гасоводом). Што се тиче увоза из Катара, овде одлучујућу улогу игра цена – она 1,5 пута премашује цену руског гаса из гасовода. Међутим, поред “руског”, у демаршу пољске државне компаније примећује се и “немачки” траг. Према информацијама којима располажемо, Варшава је одлучила да искористи садашњу кризу у редовима Европске Уније, како би покушала да максимално заради не само на Русији, него и на Немачкој, у контексту затегнутих пољско-немачких односа из последњег периода. Акценат се ставља на покушаје истовременог уцењивања и Москве и Берлина, како би се или принудио “Газпром” да снизи цену на гас до нивоа цена за испоруке Немачкој (то јест, отприлике 128 долара у поређењу са рачунатих 150 долара за Пољску) – или да се натера сама Немачка да доставља Пољацима гас који купује у Русији. Другим речима – пустити у реверсном правцу гасовод “Северни ток” – против чије се изградње пољска страна тако жестотко залагала. [http://www.rbc.ru/business/31/05/2016/574d85a89a7947fd6970ab6c] У суштини се ради о намерама Варшаве да натера Немце да дотирају Пољској разлику у ценама за руски гас. Тешко да ће се оправдати очекивања руководства Пољске да ће “на таласу” диверсификације куповине гаса претворити своју земљу у регионално главно складиште гаса. Као што признаје између осталог и пољски недељник Polityka, ни Немци, ни Чеси, ни Словаци, ни Аустријанци се не спремају да одустану од руског гаса или да се придруже пољским алтернативним пројектима. Што се тиче рачуница на започете испоруке америчког ТПГ у Европу, овде ценовна стратегија Американаца може одиграти негативну улогу по Пољску. Према сведочењу бившег шефа ресора за надзор у енергетској области у влади Аустрије Валтера Болтца, САД ће повећавати пре свега “испоруке у Азију, која је привлачније тржишет са тачке гледишта цена”. [http://www.welt.de/155249235%20/] А из тога следи да је демарш Пољске компаније PGNiG засад изгледа као отворени политички блеф, који може нанети финансијско-економску штету пре свега самој Пољској. Слика http://ria.ru/economy/20160217/1375915662.html
