Борис Степанов У априлу ове године на сусрету у Хановеру са председником САД госпођа Меркел је уверавала да ће крајем ове године обавезно да буде потписан споразум „Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства“ (ТТИП). „Хроми патак“ је трљао руке јер је схватио да Америка врло брзо може да дође до десетина билиона долара. Сједињене Државе покушавају из све снаге да буквално угурају ЕУ у ТТИП. Али већина Европљана се упорно противи диктату са оне стране океана. Они не желе да се отворе тржишта са обе стране Атлантског океана. Посебно их је узнемирила реченица која се омакла Обами о томе да ће правила о светској трговини правити Америка, и нико други – на пр. Кина. За Белу кућу ТТИП има не само економски, већ и геостратешки значај. Зато се ТТИП „гура“ уз јаку шкрипу: Меркел се труди да одржи обећање дато Вашингтону, али за сада све иде према томе да до 20.јануара 2017.г. ТТИП неће бити потписан. А уместо Обаме њега ће морати да гура нови, следећи председник Сједињених Држава. Наравно, „хроми патак“ је јако желео да „новом покоравању Европе“ да свој лични допринос. Али – јао, изневерила га је госпођа Меркел. „Трговински НАТО“ у овој години, очигледно је да неће бити потписан. Два кандидата за место првог човека Беле куће, Хилари Клинтон и Доналд Трамп, никада нису били активне присталице ТТИП-а. Тако да све мора да се ради од почетка. Недавно је немачки министар економије Зигмар Габриел отворено алудирао да и дан-данас у ТТИП-у има превише много питања и несугласица. Све до сада нема ничег конкретног у вези са решавањем најспорнијих питања о приватним арбитражним судовима које би, како сматрају стручњаци било пожељно заменити транспарентнијим националним трговинским судовима. Критичари споразума су сигурни да би наднационални арбитражни суд био прави инструмент у рукама Сједињених Држава и англосаксонске глобалистичке елите. Они ће и писати прописе за трговинску игру у сопственим интересима. Господин Зигмар Габриел је већ више пута говорио да ТТИП може да запрети немачком законодавству из области рада и очувања човекове околине. Пре неколико недеља министар економије Немачке је поштено објавио Немцима: „После безброј преговора о важним ставовима споразума није чак остављен ни текст. Боље је да нема никаквог споразума, него да он буде лош.“ У Немачкој се једноставно плаше да ће Европа бити затрпана јефтиним и мање квалитетним производима америчких фирми. Може да се понови и прича када су после завршетка Другог светског рата Сједињене Државе збацивале све своје старе производе на стари континент. Тада се Европа практично претворила у нову колонију Американаца. САД су се излечиле од дуге депресије, покуповале су за ситан новац важне гране европске индустрије, ојачале долар и натерале цео свет да пије кока-колу, пуши америчке цигарете и носи фармерке. Отада је Европа за њих најважније тржиште које они не желе никоме да уступе. слика http://www.nspm.rs/hronika/austrija-ce-se-referendumom-izjasniti-o-ttip.html
