Са чуђењем и неверицом сам прочитао јучерашњу изјаву в.д. председника Градског одбора ДСС Београда у којој на најгрубљи и најприземнији начин напада Ђорђа Вукадиновића. Не памтим да се у историји Демократске странке Србије неко се таквим тоном и таквим уличарским речником обраћао чак ни нашим најљућим политичким противницима, а камоли угледном члану нашег посланичког клуба, дугогодишњем пријатељу странке и једном од ретких српских аналитичара и интелектуалаца који се све време доследно залаже за српске националне и државне интересе – и који је свих ових година био уз нас Србе са Косова и Метохије. Поготово последњих година, када нам је најтеже и када смо животно угрожени и стешњени између шиптарског сепаратизма и издајничке политике режима Александра Вучића. Нажалост, и овај последњи инцидент показује колико су се срозали односи и поједини кадрови у Демократској странци Србије. До пре коју годину, испред ДСС се у јавности оглашавао један други Јанковић (Владета), професор, господин и високи интелектуалац, а данас у име ДСС-а самозвано говори и људе попут Ђорђа Вукадиновића и Санде Рашковић-Ивић прозива Јанковић Урош, столарски радник и бизнисмен са Чукарице. Овај други („нејаки“) Јанковић главни је заговорник утапања ДСС-а у СНС и идејни архитекта срамних коалиција са СНС на Вождовцу и Врачару. Као Србин са Косова и Метохије, потпредседник ДСС и као члан посланичког клуба ДСС, са Ђорђем Вукадиновићем сам изванредно сарађивао и надам се да ћемо ту сарадњу наставити и убудуће. Насупрот томе, са Урошем Јанковићем и њему сличнима, који због мрвица локалне власти продају веру за вечеру, немам и не желим да имам никакве ни личне ни политичке везе. У Зубином Потоку 29. септембра 2016. Славиша Ристић, ____________________ народни посланик и потпредседник ДСС
