Расте притисак тужилаштва у Болоњи на нашу земљу да врати уметнине добијене као ратну одштету од савезника. Захтевају да се преда осам дела из Народног музеја ПРИТИСАК на Србију да Италији преда осам слика из Народног музеја у Београду које је добила као ратну одштету за своја опљачкана културна добра поново расте. Италијанска државна агенција „Анса“ емитовала је вест да је тужилаштво у Болоњи тражило од српског правосуђа да заплени и врати слике које је, наводно, на превару добио контроверзни антиквар Анте Топић Мимара. Незванично сазнајемо да се баш пред посету једне италијанске делегације емитује информација о тужби која је, новинарски речено, бајата, с обзиром на то да су „Новости“ још пре годину дана детаљно писале о овом захтеву из Болоње. Слике је од западних савезника који су одлучивали о ратном плену добила Комисија за репарације при влади ФНРЈ. Репарација је била одштета сличне вредности на име опљачканих уметнина из Србије, које наводно никад нису пронађене. Болоњски тужилац темељи захтев за враћање слика Италији на томе да оне пре Другог светског рата нису биле у српском народном музеју. Правно, то је потпуна замена теза, јер би то била реституција, чиме се занемарује чињеница да је реч о дословно симболичној надокнади коју је тадашња Југославија добила за непроцењиву штету коју су јој нанеле Силе осовине, међу којима је била и фашистичка Италија. Подсетимо, ратну репарацију одређивали су тада Американци. У оптужници се „за дела која произлазе из деликта крађе и проневере“ окривљују четири италијанска стручњака и два бивша руководиоца Народног музеја који су 2004. и 2005. у Болоњи и Барију организовали изложбу „Од Карпаћа до Каналета, италијанско уметничко благо из Народног музеја у Београду“. Изложба је била пројекат међудржавне сарадње на највишем нивоу, а у њеној реализацији су учествовала италијанска министарства, врхунски стручњаци, банке, полиција, царина и осигуравајућа друштва. Тужба сугерише да нико међу тим веома стручним људима није приметио да су у Италију ушле, месецима била изложене и без икаквих проблема враћене украдене слике. Међутим, та дела која потражује болоњско тужилаштво нису како се магловито наводи „однета“ већ их је рајхсмаршал херман Геринг 1941. легално купио у тада савезничкој фашистичкој Италији 1941. од породице Контини Бонакоси, преко антиквара Вентуре. Да ли је део тих слика претходно опљачкан од Јевреја, остаје на савести оних који су трговали. Народни музеј никад није крио које је слике добио из репарација и оне су деценијама после Другог светског рата биле изложене у сталној поставци. Видело их је безброј људи, укључујући и италијанске дипломате и стручњаке и нико није имао замерку, до прошле године. – Право питање је зашто их нико није тражио до сада, кад су помрли сви савременици репарационог процеса. Овако тужба подсећа на ревизију историје – сматра Никола Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја. И у каталогу изложбе, организоване у Барију и Болоњи 2004-2005, који се наводи као доказ у тужби пише да је слике од западних савезника као ратну одштету добила Комисија за репарације при влади ФНРЈ. Тај каталог су већим делом написали италијански стручњаци, а предговор му је написао лично италијански амбасадор у Београду. САБИРНИ ЦЕНТАР АМЕРИЧКА окупациона управа у Немачкој је после 1945. управљала Сабирним центром у Минхену, где је чувано заплењено уметничко благо, које су нацисти опљачкали. Југославија је 1948. дочекала као једина земља која је имала потраживања за отетим уметнинама, а није добила ништа из минхенске ризнице из које су се намириле прво велике силе. Тек после сукоба Тита и Стаљина, Американци мењају став. Они 1949. уочи затварања Сабирног центра још препуног уметнинама одлучују да нешто уделе и Југославији, с ограничењем да то не буду много вредна ремек-дела. www.nspm.rs/hronika/novosti-raste-pritisak-na-srbiju-da-vrati-italiji-slike-koje-je-dobila-kao-ratnu-odstetu-nakon-drugog-svetskog-rata.html
