У скорије време, 4. децембра, у Аустрији ће се одржати други круг председничких избора који имају кључан значај за развој ситуације, не само у тој централно-европској земљи, него и у читавој Европи – у том смислу и на Балкану. Први пут у историји ЕУ власт у земљи-чланици те организације може прећи у руке представника оне партије која се у Бриселу третира као националистичка и ултра-десничарска. Ради се о Норберту Хоферу из Аустријске партије слободе. Већина истраживача јавног мњења у Аустрији (па тако и службе Gallup), дају Норберту Хоферу преимућство од 2-4% у односу на његовог супарника Александра Ван дер Белена. [www.oe24.at/oesterreich/politik/Hofer-zieht-in-Umfrage-davon/258808210] Последњи, иако формално предложен од странке „Зелених“, користи се апсолутном подршком целокупне политичке елите која је владала у земљи после Другог светског рата. Управо пораз кандидата традиционалних партија у првом кругу на пролеће текуће године, био је истински шок за Брисел и руководство ЕУ је заједно са аустријским естаблишментом разрадило хитни сценарио обезбеђења својих интереса путем садејства у избору Александра Ван дел Белена као „техничког“ председника Аустрије. Међутим, како показује искуство недавних избора у САД, Бугарској, Молдавији, а такође и гласање по питању изласка Велике Британије из ЕУ – ранији сценарио и технологија евро-атлантиста и глобалиста све чешће доживљава неуспех. И ево сада већ победа на председничким изборима у Аустрији кандидата Аустријске партије слободе – која је још пре пар месеци могла изгледати немогућом – може постати реалност. И премда се у Аустрији главне полуге унутрашње и спољне политике налазе у рукама шефа кабинета – значај смене расположења у тој земљи не сме се ни на који начин потценити, пошто се ради о једном од „стубова“ европских интеграција, држави чије се мишљење ослушкује у широком региону централне и југо-источне Европе, посебно на Балкану. Нису случајно регионални медији већ прогнозирали суштинске промене читавог система европског распореда снага у случају победе Норберта Хофера. На пример, чешко издање Aktualne.cz основано сматра да предузимљиви и активни Хофер може (у оквирима реминисценције идеје Аустро-Угарске) привести Аустрију у састав „Вишеградске групе“ Пољској, Мађарској, Чешкој и Словачкој. А имајући у виду да се у овом тренутку те земље у овој или оној мери придржавају антибриселских погледа – може се очекивати јачање протестног потенцијала у региону централне и југо-источне Европе, а сама „Вишеградска група“ може постати још један инструмент слабљења ЕУ“ – указује чешко издање. [nazory.aktualne.cz/komentare/hofer-u-zemana/r~424a2c5a78fa11e6bff10025900fea04/?redirected=1473752911%20] Не треба потцењивати ни могуће „савезе“ Норберта Хофера и лидера тих западноевропских партија које се спремају за сопствене изборе – посебно „Партијом слободе“ Герта Вилдерса у Холандији и „Националним фронтом“ Марин Ле Пен у Француској. „Марин Ле Пен хоће једноставно да дигне буку. Она намерно организује политички земљотрес. Према последњим истраживањима њу подржава између 25 и 30% бирача. То значи да ће она проћи у други круг – подвлачи с тим у вези шведски часопис Dagens Nyheter, и у својству кључних фактора наводи следеће: „Изабрани председник у САД, који дели многе идеје Ле пен, ићи ће јој на руку. Поред тога, она се нада да је старо супротстављање десних и левих скоро нестало, што ће вероватно ојачати њену позицију“. [www.dn.se/nyheter/varlden/marine-le-pen-vill-skapa-en-politisk-jordbavning/] Последње околности које истиче шведски часопис апсолутно су тачне. Управо криза постојећег политичког модела у Европи, заснованог на систему контроле и противтеже у оквирима традиционалне елите (када назив и орјентација водећих партија нема посебног значаја) и представља главно обележје процеса који се данас одигравају у Европи. У први план све активније излазе „несистемске“ политике и партије, или у крајњем случају, оне снаге које се максимално дистанцирају од садашњих елита. Притом се политички проблеми у појединим земљама-чланицама ЕУ неизбежно наслањају на финансијско-економску кризу и проблеме (који нису нигде нестали) повезане са предстојећим изласком Велике Британије. Последња околност може, са своје стране, постати катализатором даљег распада ЕУ – истиче на страницама издања Project Syndicate један од водећих америчких економиста Нуријел Рубини и наставља: „Ако се процедура развода брака између Британије и ЕУ отегне и покаже се веома болном, економија и тржиште ће пострадати. А неуспешан развод може чак довести до изласка Шкотске и Северне Ирске из састава Уједињеног Краљевства. У том сценарију Каталонија ће почети добијати независност од Шпаније. А Данска и Шведска које се припремају за приступање еврозони, после одласка Британије могу да се уплаше да ће у ЕУ постати земље другог реда и то ће их натерати да се замисле о сопственом изласку из ЕУ“… [www.project-syndicate.org/commentary/europe-brexit-hangover-by-nouriel-roubini-2016-08?barrier=true] Све горе наведене тенденције у политичком животу Европе непосредно се пројектују на Балкан – где је историјски још јачи разлаз између традиционалне елите и друштвеног расположења, него у Аустрији и Чешкој. Управо због страха пред предстојећим променама у САД и ЕУ, условљена је и хистерична реакција црногорског лидера Мила Ђукановића на резултате протеклих избора и његову манијачку тежњу да себе представи као жртву међународне завере. А већ најављени из Турске долазак стотина хиљада (или чак милиона) нових избеглица током 2017. године, може коначно сахранити постојећи државно-политички модел. И тада се повратак на времена Аустро-Угарске и „концерте великих држава“ заиста може показати многима у балканским престоницама као не баш најгора варијанта.
