Карјакин није освојио титулу, али је шах освојио Русију

Борбу за титулу светског шампиона у шаху, која је вођена у Њујорку од 11. до 30. новембра 2016. године, у Русији су пратили чак и људи који се слабо разумеју у ову игру. Медији су преносили информације о шаховском дуелу као ударне вести, а корисници интернета нису штедели коментаре. Као некада, у доба СССР-а, цела земља је готово месец дана била омађијана шахом.

Невиђено интересовање

Дуго је титула светског шампиона у шаху била на неки начин у „трајном власништву“ Совјетског Савеза. Тај спорт је био понос СССР-а. Временом је, међутим, интересовање за шах спласнуло, а с обзиром да од 2008. године ниједан руски шахиста није био чак ни претендент на титулу, у Русији је ова игра скоро потпуно заборављена.

Све се променило када је 26-гоишњи Сергеј Карјакин пролетос победио на турниру претендената, чиме је стекао право да се састане са актуелним светским шампионом из норвешке Магнусом Карлсеном.

Шах – велика љубав милиона Руса

Стручњаци и букмејкери су давали предност Норвежанину, али што је руски шахиста дуже пружао отпор партије су постајале све популарније. На крају су сваку партију руски медији најављивали као ударну вест. А када је Карјакин после седам ремија стекао предност у односу на наизглед непобедивог Норвежанина медији су се „усијали“. Перипетије овог двобоја су почели да прате чак и људи који немају скоро никакве везе са овом древном индијском игром.

Због разлике у времену у централном делу Русије партије су почињале тек у 22:00, а у многим регионима чак и касније, али то није сметало гледаоцима. Штавише, чак су и спортске кладионице на великим екранима преносиле директне преносе из Њујорка, што уопште није својствено овом „камерном“ спорту.

Хештег #КарлсенКарякин је у руском сегменту Твитера често доспевао на сам врх:

„Ноћу у пола четири студенти грађевинског факултета на скајпу дискутују о мечу Карлсен – Карјакин“ – @samoschwalger.

„Никада не бих ни претпоставио да је шах толико занимљива игра за праћење. Ово је право уживање. #КарякинКарлсен“, - ‏@simon_bitw.

„01:20. Гледам шах. Занимљивији је од појединих фудбалских утакмица! #CarlsenKarjakin #КарлсенКарякин», - ‏@tima_ibragimov.

„Не знам зашто, али седим и гледам #КарякинКарлсен, ништа не разумем, али је бре много занимљиво))))) #CarlsenKarjakin #шахматы», - @FedorMk/

У новембру су многи грађани Русије изненада схватили да је шах занимљива игра. „Карјакин и Карлсен су се крваво борили. Чак и ја, који нисам волео шах, пратио сам те мечеве и нисам спавао ноћима. Сада сам отишао у продавницу и купио шах“, пише посетилац Мишка Костров у коментарима на сајту sports.ru.

Да ли ће шахисти поново бити идоли младих Руса?

Политичка конфронтација подиже „шаховску тензију“

За разлику од Магнуса Карлсена, који има статус врхунског шахисте у Норвешкој и у целом свету, за Сергеја Карјакина јавност није ни чула пре овог двобоја за шампионску титулу. Утолико је било занимљивије што је непознати шахиста пружио снажан отпор велемајстору светског реномеа. Сергеј Карјакин се 2. децембра вратио у Москву. Судећи по томе како је дочекан, он је већ постао национални херој, без обзира на пораз.

Велико интересовање за шах везано је за политичку конфронтацију Русије и Запада, сматра Константин Костењук, отац и тренер светске шампионке Александре Костењук.

Сергеј Карјакин, руски вундеркинд на путу до шаховског трона

„То није први случај када расте међународно интересовање за шах. Можемо се сетити сличне ситуације везане за меч између [Бориса] Спаског и Американца [Бобија] Фишера [1972]. Готово исто такво интересовање, мада за нијансу мање, било је и за меч [1978] између пребеглог [Виктора] Корчноја, који се тада већ могао третирати као западни шахиста [Корчној је 1976. затражио политички азил у Холандији, а 1979. је добио швајцарско држављанство – прим. ред.] и [Анатолија] Карпова. Слична је и ситуација са мечом између Карлсена и Карјакина, с тим што је Карлсен још и редак таленат“, изјавио је Костењук за „Руску реч“.

Меч је имао посебну медијску вредност због тога што се Карјакин као аутсајдер током читавог двобоја равноправно борио са признатим генијем савременог шаха, сматра Костењук. „То се пре свега допало оним навијачима који се не разумеју много у шах. Али треба бити објективан: ипак је иницијатива све време била на Магнусовој страни, а Сергеј се бранио. Свака част Карјакину, тако се и треба борити, али Магнусов таленат је феноменалан“, истиче Костењук.