Хашко тужилаштво затражило је данас да Ратко Младић, који је оптужен за ратне злочине укључујући геноцид над више хиљада муслимана у Сребреници 1995. године, буде осуђен на доживотну казну затвора, јавио је Ројтерс. Генерал Младић се на почетку суђења изјаснио да није крив за оно што му се ставља на терет оптужницом, укључујући и двије тачке за геноцид. Тужилац Адам Вебер изјавио је трећег дана изношења завршне ријечи Тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу да је Војска Републике Српске током три и по године рата отварала на Сарајево неселективну артиљеријску ватру и снајпером гађала цивиле. Вебер је као доказ тврдње да је генерал Младић наређивао и одобравао те нападе емитовао снимак пресретнутог разговора из маја 1992. године у ком Младић издаје наређење за артиљеријску ватру на насеља Велешићи и Пофалићи, преносе београдски медији. Он се позвао на свједочења званичника УН, попут Дејвида Харланда, према којима је генерал Младић, заједно са Радованом Караџићем, нападе на град користио као средство притиска на власти у Сарајеву и међународну заједницу. На тврдњу одбране да је Младић забранио „офанзивну ватру“ и „нападе на цивиле“, тужилац је, приказујући наређења, указао да је генерал Младић назначио „без мог одобрења“. „То није исто што и забрана“, оцијенио је Вебер. Тврдњу одбране да је Војска Републике Српске „само реаговала“ на нападе тзв. Армије БиХ из Сарајева, тужилац је назвао „лажном“, односно да је заснована на непостојећим доказима. Налаз балистичког вјештака одбране Зорице Суботић да су двије експлозије на пијаци Маркале изазвале подметнуте мине, тужилац је одбацио као „теорију завјере“. „Она је све то измислила“, нагласио је тужилац. Вебер је рекао да одбрана настоји да Младића прикаже као „херојског спасиоца“ цивила, тврдњом да је генерал „обезбиједио добробит становништва“. „Ништа не може бити даље од истине“, оцијенио је Вебер. Вебер је одбацио и тврдњу одбране да је генерал Младић више пута нудио „демилитаризацију Сарајева“ и да уклони тешку артиљерију око града и рекао да је то понудио тек под пријетњом НАТО бомбардовања, након прве експлозије на пијаци Маркале, у фебруару 1994. године. Извор: СРНА/ТАНЈУГ/РТРС —————— 7.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић facebookreporter.org/2016/12/07/%D1%85%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%B7/
