Током посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду 12. и 13. децембра биће извршена „дубока анализа“ кључних билатералних и међународних питања и размотрени конкретни кораци за даљи развој сарадње Током посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду 12. и 13. децембра биће извршена „дубока анализа“ кључних билатералних и међународних питања и размотрени конкретни кораци за даљи развој сарадње, саопштило је данас руско Министарство спољних послова.У саопштењу се наводи да ће се Лавров срести са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и шефом дипломатије Ивицом Дачићем. „Током предстојећих преговора биће направљена дубока анализа кључних питања билатералних и међународних питања, дата оцена реализације раније постигнутих договора, а такође, биће и појединачно размотрени кораци за раљи развој сарадње“, наводи се у сапоштењу. Руско министарство наводи да важну улогу у продубљивању односа игра „поверљиви политички дијалог на највишем нивоу“, и подсећа да су се Путин и Николић срели у марту ове године, када је Николић боравио у Москви поводом уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа. У саопштењу се подсећа и да је Путин у мају примио Вучића, који се у Москви налазио „приватно“. „У складу са постојећим позивом, разрађује се и посета премијера Дмитрија Медведева Србији, за шта треба додатно да буду усаглашени рокови“, наводи се у саопштењу. „Учешће српских посланика у раду Парламентарне скупштине ОДКБ као посматрача, пријем генералног секретара ОДКБ Николаја Бордјуже на највишем нивоу у Београду у априлу ове године, одржавање руско-српско-белоруских војних вежби ‘Словенско братство’, процењујемо као убедљив доказ избалансираног курса Србије, сведочанство истинског неутралитета у садашњим сложеним условима на европском континенту“, наводи се у документу. Руско министарство је навело да Београд не посматра усмереност на чланство у ЕУ као препреку за даље јачање веза са Русијом и за даљу координацију прилаза са Москвом о актуелним светским и европским питањима. У саопштењу се указује и да се Србија није прикључила антируским санкцијама ЕУ и да заузима „избалансирану позицију“ о догађајима у Украјини. Посебна пажња у руско-српском дијалогу се посвећује одржавању мира и стабилности у балканском региону, пре свега у оквиру решавања косовског питања. „Србија и даље у може у пуној мери да рачуна на подршку Русије када је реч о заштити њеног суверенитета и територијалне целовитости, када је реч о Косову“, наводи се у саопштењу. Министарство је навело и да контакти министара спољних послова имају систематски карактер, као и да постоји стабилна парламентарна сарадња. У документу се још каже да је трговинска размена, према подацима руске царинске службе, у 2015. години износила 1,6 милијарди долара, што је за 22,9 одсто мање него у 2014. години. Наводи се да је та негативна тенденција у периоду од јануара до септембра ове године превазиђена, и да је размена у поређењу са истим периодом прошле године порасла за 2,2 одсто. У саопштењу се додаје да укупне руске инвестиције, узимајући у обзир и капиталне које се реализују кроз треће државе, износе 3,9 милијарди долара. www.novosti.rs
