Тијела десетина убијених сарајевских Срба закопана су на градској депонији у Бућа потоку, а неки су живи довођени и на том мјесту ликвидирани и затрпани, потврђује документација и свједочења који се налазе и у Тужилаштву БиХ, које је, упркос томе, издало наредбу за санацију депоније, односно обустављање потраге за посмртним остацима Срба. Међу документима који су у посједу „Гласа Српске“ јесте и допис МУП-а Српске из септембра 1998. године у којем је свједочење љекара Наде Лазић из Приједора која је изјавила да јој је један Бошњак из ФБиХ дао информације да су њени родитељи убијени на поменутој депонији, након што су у јуну 1992. године одведени из стана у Сарајеву. С њеним родитељима убијена су још три лица. Тужилаштво БиХ посједује и изјаве ратног команданта Војне полиције такозване Армије РБиХ Исмета Бајрамовића Ћеле и правног савјетника те формације Фахрије Каркина о томе да је девет припадника Шесте брдске бригаде Армије РБиХ убило више лица српске националности која су потом бачена на депонију у Бућа потоку. facebookreporter.org/2016/12/17/%D0%B1%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2/
