Борис Степанов Обични Италијани заиста не воле да Сједињене Државе саветују њихове руководиоце. Али Матео Ренци је 18.октобра специјално отпутовао код Обаме како би добио одобрење за уставну реформу. „Хроми патак“ је референдум одобрио, па чак замолио Берлин и Париз да због проблема са буџетом не притискају Рим баш превише. Разговор који је вођен у Овалном кабинету Беле куће је првог човека италијанске владе толико надахнуо да је он био потпуно сигуран да 4.децембра односи победу. Али – није му било суђено. 60 процената Италијана је Матеу Ренцију и његовој реформи рекло одлучно „не“. Сада њега сви упоређују са бившим британским премијером Дејвидом Камероном. И он је осмислио Егзит, и он је био сигуран у своју непогрешивост. Као резултат ‘Велика Британија је 23. јуна гласала за излазак из Европске уније, а Камерон је прво натеран да поднесе оставку, а затим и да се опрости са каријером политичара. Наравно да се зна да претеране амбиције не воде ничем добром. Ренција су прогласили за најмлађег премијера у историји Италије. Играо је против Покрета „5 звезда“. Али је после пораза на референдуму поднео оставку. Пред Италијом су сада превремени парламентарни избори и није искључено да „5 звезда“ може да се нађе и у новој влади. У Италији баш нису претерано позитивни (у ствари – да отворено кажемо – прилично су слаби) економски показатељи и земља може да се нађе у финансијском и политичком ћорсокаку. Сада је по Риму почело да се говорка да земља треба да напусти зону евра, а успут да се заувек опрости са Европском унијом. Наравно да то плаши европско чиновништво и „феноменалну тројку“ Туск – Јункер – Шулц. Уколико и Италија покуша да раскине „бриселске ланце“ ланчана реакција ће бити брзометна. О томе у Француској говори вођа Националног фронта Марин ле Пен. И она има много присталица који могу на пролеће идуће године да је доведу до Јелисејске палате. Врло брзо сви чекају политичке трансформације – сваког дана је све више евроскептика. Тешко да диктат Брисела у унутрашњој и спољној политици може да изроди нешто добро.
