Крим - неосвојива руска тврђава

После коначног решавања територијалног статуса овог полуострва, Црноморска флота  је ојачана са више од 200 јединица нових образаца наоружања и војне технике, са око 40 различитих бродова, подморница, више од 30 авиона (међу њима и савремених ловаца Су-30СМ). Делови обалске одбране су попуњени са 140 јединица борбене технике. На Криму је на борбено дежурство пребачен и обалски ракетни комплекс „Бастион“. Према разултатима из 2016. године, Црноморска флота је добила више борбених средстава од свих активних стратешких флота које се налазе у саставу ВМС. За то време, поново је формирана поморска оперативна борбена група Средоземна ескадра, коју су у највећем делу попуњавали бродови из Црноморске флоте.

На Криму је такође распоређен и најбољи комплекс ПВО у свету, С-400 „Триумф“, као и елементи ешалониране одбране који чине топовско-ракетни комплекс „Панцир-С“, „Бук-М2“ и „Тор-М2“. Према плановима, до 2020. године у Црноморску флоту треба да буде испоручено још најмање 50 борбених и помоћних бродова.

„Вучји чопор“ вреба из морских дубина

У великом обиму је завршено опремање Црноморске флоте борбеним подморницама. Пре свега, ради се о дизел-електричним подморницама пројекта 636.3 „Варшавянка“, које представљају прва савремена пловила која су испоручена у новијој руској историји. Укупно је до сада испоручено 6 ових подморница (2014-2016.), и њихове базе се налазе у Новоросијиску и Севастопољу. Последња из ове серије, подморница „Колпипо“, у састав Црноморске флоте ушла је 24. новембра 2016. године. Наредна серија од 6 ових подморница намењена је опремању јединица Тихоокеанске флоте.

Нова руска подморница: „Црна рупа“ у морским дубинама

Главна карактеристика ове подморнице је могућност прецизног удара по копненим и поморским циљевима са велике дистанце (наоружана крстарећим ракетама „Калибр“ домета 2,000-2,500км).

То је демонстрирано у руској операцији против терориста у Сирији, када је подморница „Ростов-на-Дону“ из вода Средоземног мора испалила крстарећу ракету „Калибр“ и уништила високо-приоритетан циљ који је био у рукама тзв. „Исламске државе“.

Пројекција силе далеко преко хоризонта

Поред горе споменутих подморница класе „Варшавянка“, јединице Црноморске флоте стациониране на Криму почеле су да се опремају и новим фрегатама. Реч је о бродовима пројекта 11356 „Буревестник“ (НАТО Krivak V). Први брод ове класе, под именом „Адмирал Григорович“ ушао је у састав Црноморске флоте у марту 2016. године. Недуго затим, у јуну месецу исте године, у борбени састав ове флоте ушла је и још једна фрегата исте класе под именом „Адмирал Эссен“. У наредном периоду, очекује се улазак и трећег брода пројекта 11356 под именом „Адмирал Макаров“.

Као и код подморница класе 636.3, главна каратктеристика ових фрегата је способност удара по непријатељским циљевима који се налазе на великим дистанцама - крстареће ракете «Калибр» (1-2 модула са 8/16 ракета) и против-бродске суперсоничне ракете типа „Оникс“ (8).

„Бук М3”: Испали и заборави

Поред ударног оружја, фрегата је опремљена и савременим против-ваздухопловним комплексом „Штиль-1“ који чува брод од свих врста ваздушног оружја у пречнику до 50км. У основи овог комплекса се налази модернизована ракета 9М317 ЗРК „Бук“ која се испаљује из ракетних модула, који су вертикално уклопљени у труп брода. Ракета се не испаљује са носача, као што је то случај са копненом верзијом ракетног комплекса „Бук“, већ се вертикално катапултира из спремника после чега се пали ракетни мотор (сличан принцип лансирања имамо код ракетних система С-300, С-400, „Тор“). Овим решењем се добила могућност да комплекс дејствује у кругу од 360 степени око брода, али и да се повећа број ракета у борбеним спремницима (36).

У састав Црноморске флоте су ушли и мали ракетни бродови класе „Буян-М“ ( имена „Серпухов“ и „Зеленый Дол“) који такође у свом борбеном комплету поседују крстареће ракете „Калибр“ (8) или „Оникс“ (8). Поред ова 2 брода, у наредном периоду се очекује улазак још 4 „агилна ракеташа“ исте класе, у јединице Црноморске флоте.

Труп ових бродова је изграђен на принципу „стелт“ технологије, а њихова ниска силуета и минијатурне димензије омогућавају тешку уочљивост на хоризонту. Са друге стране, снага његовог оружја је у категорији бродова које поседују ракетне крстарице или разарачи. Он може да уплови у неки залив, или буквално да уђе у пошумљену делту реке и да одатле испали плотун ракета по циљевима у Персијском заливу, Суецком каналу, Средоземљу... буквално све до канала Ла Манш.

Ови бродови су већ имали своје ватрено крштење, када су  испалили неколико десетина ракета по циљевима терориста у Сирији. Напад је извршила група бродова класе „Буян-М“, која је стационирана у Каспијској флоти, али и „Серпухов“ и „Зеленый Дол“ који су по терористима дејствовали из акваторије Средоземног мора

Црноморска флота очекује и вишенаменске артиљеријско-ракетне бродове пројекта 22800 „Каракурт“, који су првенствено намењени одбрани водене територије у дубини 300-350км од обалског подручја. „Каракурт“ има и озбиљан експортни потенцијал. У том смислу наоружан је са 4 суперсоничне ракете „Яхонт“ (експортна верзија ракете „Оникс“) домета до 300км. Одликују га још мање димензије у односу на класу бродова „Буян-М“, а има могућност интеграције и крстарећих ракета „Калибр“ (4) домета до 2,500км.

Радикална модернизација Црноморске флоте савременим борбеним средствима, опремљеним ракетама велике разорне моћи и огромног домета, створило је маневарски простор да се догодине и ракетна крстарица „Москва“ повуче из оперативне употребе ради њеног капиталног ремонта и модернизације. Претпоставка је да ће после модернизације овај џиновски брод бити опремљен великим бројем нових против-бродских ракета „Оникс“ као и са крстарећим ракетама „Калибр“.

Ловац Су-30 СМ морнаричке авијације

Ваздухопловна компонента Црноморске флоте ојачана је вишенаменским борбеним апаратима Су-30СМ. Група од 8 апарата је слетела на аеродром Саки, крајем 2016. године. Иначе овај аеродром је база 43. ваздухопловног пука који се налази у саставу Црноморске флоте. У наредном периду се очекује испорука још 4 ова авиона који ће у потпуности заменити досадашње апарате Су-24М који се постепено повлаче из оперативне употребе.

Поред ловаца Су-30СМ, планирано је да се у склопу авио-базе Саки нађу и бомбардери великог долета Ту-22М3 (после модернизације на стандард М3М ови авиони ће постати праве летеће ракетне крстарице опремљене ракетама ваздух-море домета 1000км, као и крстарећим ракетама Х-55/555 домета преко 2,500км), као и тактички јуришници Су-25СМ.

Херметички затворено и небо и море

У јануару 2017. године, у борбено дежурство је пуштен комплекс против-ваздухопловне и против-ракетне одбране С-400 „Триумф“. Захваљујући својим изузетним перформансама, руске ВКС нису само заштитиле ваздушни простор изнад полуострва Крим, него су га заштитиле и у суседном Краснодарском крају.

Може се рећи, да је распоређивање овог комплекса по ободима полуострва Крим омогућила пуну ваздушну контролу изнад 90% Црног мора као и доброг дела Украјине, па чак и делова Молдавије, Румуније и Турске.

Поред комплекса С-400 „Триумф“, на полуострву се налазе и остала средства ешалониране ПВО. Ту се налазе још и системи С-300, „Бук-М2“, „Тор-М2“, „Панцир-С1“ који у садејству са ПВО системима који су интегрисани на бродове Црноморске флоте у пуном обиму штите Крим и његове територијалне воде од било ког „незваног госта“.

Од 2014. године прилаз Криму са мора брани и обалски ракетни комплекс „Бастион-П“. Претпоставка је да се на Криму налазе 3 батерије овог комплекса са 12 самоходних лансирних јединица у склопу 11. бригаде обалске одбране стациониране у граду Анапа и 15. бригаде обалске одбране која брани град Севастопољ. До 2020. године на Криму ће да буду изграђени положаји за базирање стационарне верзије овог комплекса „Бастион-С“ (36 ракета). Максимални домет овог комплекса (суперсонична ракета Оникс/Яхонт) је негде од 300-500 км у зависности од путање саме ракете.

Обалска одбрана полуострва Крим, ојачана је и дозвучним нисколетећим ракетама Х-35, које се испаљују из ракетног комплекса „Бал“. Њен домет је око 130км, и способна је да уништи брод депласмана до 5,000 тона. 

Поглед на стратегијску командно-штабну вежбу „Кавказ-2016“