Deceniju kasnije: Šta se promenilo u sporazumu Kosova i Srbije?
Premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su 27. februara u Briselu prihvatili predlog "Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", koji ima podršku Evropske unije.
Sporazum, koji je u izradi od jeseni 2022. godine, još nije potpisan, ali ga je Evropska služba za vanjsku politiku (EEAS) objavila.
Radio Slobodna Evropa donosi pogled izbliza na ključne tačke 11 članova Sporazuma, prepreke koje tek trebaju da se prevaziđu i mogući put napred.
Kako smo stigli ovde?
Sporazum je u suštini važan blok iz ključnog Briselskog sporazuma iz 2013. između Beograda i Prištine, čiji je cilj bio da normalizuje odnose između dve države nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine – koju Srbija nikada nije prihvatila.
Dok su neke odredbe ugovora iz 2013. godine provedene, druge su ostale kamen spoticanja do danas, među njima formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na severu Kosova. To je ozbiljno ograničilo mogućnost napretka obe strane na putu ka članstvu u EU.
Iako je Srbija otvorila pregovore godinu dana nakon Briselskog sporazuma, do sada je uspela samo da završi pregovore u dva poglavlja od 34. Kosovo je ostvarilo još skromniji napredak. Sa pet država članica EU koje i dalje ne priznaju ovu zemlju, ostaju jedina država Zapadnog Balkana koja još nije zvanični kandidat za članstvo u Uniji i njihova aplikacija, koju su predali prošle godine, još nije ozbiljno razmatrana.
Novi sporazum je u suštini je pokušaj ažuriranja ugovora od prije deceniju, omogućavajući državama da aktivnije krenu prema članstvu u EU, bez ikakve formalne obaveze Beograda da, za sada, prizna nezavisnost Kosova.
Dakle, šta je u novom sporazumu?
U suštini, Sporazum podrazumeva de facto priznanje Kosova iako je daleko od de jure.
U tekstu se navodi da obje strane "međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole druge strane, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate". Takođe se navodi da stranke treba da razmene stalne misije koje bi trebale biti uspostavljene u sedištu vlada.
Ono što je najvažnije, u dokumentu se takođe navodi da "Srbija neće ulagati prigovore na članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji" i da „nijedna strana neće blokirati, niti podsticati drugu da blokira napredak na putu ka EU koji se bazira na osnovu zasluga određene strane".
Ova dva paragrafa će biti od ključnog značaja za dalje. Lakmus test bi mogao doći ovog proleća jer Kosovo želi da se pridruži Savetu Evrope i pošto će 27 država članica EU tražiti konsenzus kako bi Savet poslao aplikaciju Prištine za EU Evropskoj komisiji da pripremi pravno mišljenje. U oba slučaja, Beograd je do sada radio iza kulisa kako bi sprečili napredak Prištine.
Šta je sa severom Kosova?
Albin Kurti je u suštini svoj nedavni politički uspeh izgradio na tome što nikada nije dozvolio da Zajednica opština sa srpskom većinom na severu Kosova zaživi - tvrdeći da bi takva struktura stvorila probleme slične onima u Bosni i Hercegovini, gde politički subjekti fokusirani na etničku pripadnost otežavaju bilo kakvu reformu.
Aktuelni tekst ne pominje izričito ništa o "udruženju" ili "zajednici" opština sa srpskom većinom – kao što to u brojnim člancima čini sporazum iz 2013. godine. Umesto toga, navodi se da se "obe strane obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, obezbediti odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova."
Rečenica je u izvesnom smislu spasavanja imidža Kurtija i Vučića. Prvi ga može prodati kao nešto drugo, a ne kao zajednicu, iako tehnički predstavlja istu stvar u praksi, a drugi može ukazati na to da Beograd i dalje ima mogućnosti da nastavi da finansijski i politički podržava etničke Srbe na Kosovu. A za Brisel, ostaje da se vidi može li ova formulacija prekinuti deceniju dug zastoj u procesu normalizacije odnosa.
Šta je sledeće?
Vredi napomenuti da ovaj tekst još nije potpisan. A možda je najvažniji članak u njemu jedanaesti i poslednji, koji jednostavno kaže: "Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju priloženu ovom sporazumu."
Ta mapa puta postoji, ali je i dalje u izradi, bez konkretnih detalja poznatih široj javnosti. Specijalni izaslanik EU za pregovore Miroslav Lajčak sada će ponovo početi putovanja na relaciji Beograd – Priština, kako bi odredio konkretne datume kada bi različite odredbe trebalo da budu sprovedene.
Pretpostavka je da je sve spremno za dogovor kada se dva lidera ponovo sastanu negde sredinom marta i da se potpisivanje može dogoditi, potencijalno uz prisustvo lidera EU, uoči ili tokom samita EU u Briselu 23. 24. marta. Ali, baš kao i sa Briselskim sporazumom iz 2013. godine, još postoje sumnje da će ono što je na papiru zaista biti implementirano s obe strane.