Kako na Kosovu deluju paralelne institucije Srbije?

Hiljade ljudi iz srpske zajednice na Kosovu su zaposlene u institucijama Srbije koje nakon 1999. godine funkcionišu u toj državi kao paralelne. Iz budžeta Vlade Srbije se za funkcionisanje ovih institucija izdvajaju desetine miliona evra godišnje.

Tako u srpskim sredinama širom Kosova postoje privremeni opštinski organi, javna preduzeća, vrtići, osnovne i srednje škole, kao i Univerzitet. Ove institucije, koje rade u sistemu Srbije a Kosovo smatra nelegalnim, nisu prestale da funkcionišu ni nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.

Njihovo ukidanje je predviđeno Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa, koji su dve strane potpisale 2013. godine. Međutim, na terenu to nikada nije u potpunosti realizovano, odnosno rasformirane su samo bezbednosne službe i pravosudni organi.

S druge strane, Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga dogovorile i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi imala "punu nadležnost" u pojedinim oblastima kao što su prostorno planiranje, zdravstvo, obrazovanje, ekonomski razvoj i ostalo.

Međutim, Vlada Kosova je odbijala da implementira ovaj sporazum uz obrazloženje da bi Zajednica mogla da ugrozi funkcionalnost zemlje.

U međuvremenu su premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem februara postigli Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU. U Ohridu je 18. marta izrađen i Aneks za implementaciju tog sporazuma.

Pored ostalog, on predviđa da kosovski Srbi dobiju "određeni nivo samomenadžiranja", ali nije jasno precizirano kako bi ono izgledalo. Izveštavajući pred poslanicima u Skupštini Kosova 23. marta, Kurti je rekao da reč "samomenadžiranje" nije isto što i "samoupravljanje", te podvukao da se ne mogu izbeći prethodno potpisani sporazumi sa Srbijom.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je u intervjuu za RSE izjavio da se Kosovo obavezalo da će odmah početi sa implementacijom sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Prethodno je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar za RSE rekao da će institucije koje na Kosovu rade u srpskom sistemu funkcionisati u pravnom okviru Kosova kada se formira Zajednica.

Gde se nalaze te institucije i kako funkcionišu? 

Na Kosovu ima preko 20 privremenih opštinskih organa koji rade u sistemu Srbije. Imajući u vidu da se srpski lokalni izbori na Kosovu ne održavaju, predsednike i članove tih organa imenuje Vlada Srbije. Neki od ovih privremenih opštinskih organa nisu u potpunosti funkcionalni ali ima i onih koji obavljaju svoje delatnosti i pružaju usluge građanima.

Primera radi, u opštini sa srpskom većinom Gračanica se nalazi Privremeni opštinski organ Priština, gde meštani radnim danima mogu da izvade dokumenta koja su im potrebna u srpskom sistemu.

Takođe su, paralelno sa kosovskim, aktivni i opštinski organi u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, gde postoje i odeljenja zadužena za određene oblasti.

RSE je obišao Gračanicu gde se nalazi opština Priština po srpskom sistemu, ali nije bilo moguće fotografisati unutar institucije.

Pre izvesnog vremena ekipa RSE je posetila i paralelnu srpsku opštinu u Zvečanu. Nalazi se u istoj zgradi kao i kosovska opština Zvečan.

U pojedinim slučajevima ista osoba je na čelu kosovske i srpske opštine.

Tako je Zoran Todić iz Srpske liste do novembra prošle godine vodio opštinu Leposavić po kosovskim i srpskim zakonima. On je, zajedno sa drugim gradonačelnicima na severu, podneo ostavku na mesto predsednika opštine u kosovskom sistemu zbog odluke Vlade da sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske tablice.

Vlada Srbije redovno imenuje predsednike i članove svojih privremenih opštinskih organa na Kosovu.

Ovo su neke od odluka koje je potpisala premijerka Srbije Ana Brnabić za paralelnu opštinu Priština i opštinu Suva Reka:

Pored ovih, Vlada Srbije je 23. jula 2021. imenovala predsednike i članove u još 14 Privremenih opštinskih organa: Kačanik, Srbica, Kosovo Polje, Štimlje, Dečani, Podujevo, Dragaš, Vučitrn, Istok, Peć, Đakovica, Orahovac, Zvečan i Leposavić.

Preko 70 srpskih škola na Kosovu 

Obrazovne institucije na Kosovu funkcionišu po planu i programu Republike Srbije, odnosno ne postoji nastava na srpskom jeziku u kosovskom sistemu u preduniverzitetskom obrazovanju.

Na celoj teritoriji Kosova tako funkcioniše preko 70 obrazovnih institucija koje rade u sistemu Srbije.

Pojedini prosvetni radnici u srpskom sistemu su ranije dobijali i plate iz budžeta Vlade Kosova. Takođe, postoje radnici koji imaju ugovore sa kosovskim Ministarstvom obrazovanja ali su angažovani na drugim pozicijama u lokalnim samoupravama.

U srpskom sistemu postoji i Univerzitet koji je iz Prištine izmešten u Severnu Mitrovicu.

Za fakultete u okviru ovog unniverziteta je nadležno Ministarstvo prosvete Srbije i nema nikakvih dodirnih tačaka sa kosovskim obrazovnim sistemom.

Ne zna se tačan broj radnika zaposlenih u institucijama Srbije na Kosovu.

Paralelni zdravstveni sistem 

U srpskim sredinama na Kosovu sve zdravstvene ustanove takođe rade u sistemu Srbije.

Uglavnom u svakoj sredini postoji Dom zdravlja, gde građani dobijaju primarnu zdravstvenu zaštitu.

Postoje i tri bolnice koje na Kosovu rade u sistemu Srbije i to u Gračanici, Severnoj Mitrovici i Pasjanu. Tačan broj radnika koji rade u ovim ustanovama nije poznat.

Pojedini pripadnici srpske zajednice su zaposleni u zdravstvu po kosovskom sistemu ali su radno angažovani u srpskim zdravstvenim institucijama.

Zavod za zapošljavanje, penziono i zdravstveno osiguranje 

Srbija na Kosovu ima i svoje "nacionalne službe za zapošljavanje" a jedna takva se nalazi u Gračanici.

Na objektu "Nacionalne službe za zapošljavanje" u Gračanici stoji natpis da se radi o "Pokrajinskoj službi za zapošljavanje Kosovo i Metohija, filijala Priština".

Takođe, u Gračanici postoji Fond za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Sve ove paralelne institucije funkcionišu širom Kosova u sredinama gde žive pripadnici srpske zajednice ali su najaktivnije u opštinama na severu: Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.

Pošta Srbije, funkcionalna i na Kosovu 

Osim pošte Kosova, u srpskim sredinama na Kosovu funkcioniše i Pošta Srbije.

U Gračanici se mogu videti i parkirana vozila koja se koriste za potrebe Pošte Srbije.  

Paralelne kulturne institucije 

Domovi kulture i biblioteke u srpskim sredinama na Kosovu takođe rade u sistemu Srbije.

U Gračanici je smešteno i Narodno pozorište u Prištini – još jedna paralelna institucija kojom upravlja Srbija.

U istoj zgradi je smešten Dom kulture kao i Nacionalni ansambl Venac, za koje je nadležno Ministarstvo kulture Vlade Srbije.

U Gračanici je i Narodna biblioteka koja radi u sistemu Srbije. 

I u Severnoj Mitrovici u srpskom sistemu  funkcioniše Gradska biblioteka "Vuk Karadžić", te Gradski muzej, Kulturni centar "Dragica Žarković". Slične paralelne institucije rade i u drugim srpskim sredinama. 

Paralelni sport 

Većina sportskih klubova u srpskim sredinama na Kosovu učestvuje na takmičenjima koje organizuje Srbija.  

Samo u Severnoj Mitrovici postoji nekoliko klubova koji nisu deo lige po kosovskom sistemu. Tu je Fudbalski klub "Trepča", Fudbalski klub "Rudar", Košarkaški klub "Trepča", Atletski klub "Trepča", te rukometni klub "Trepča".  

Sličnih klubova ima i u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku, te drugim srpskim sredinama južno od Ibra. 

Javna preduzeća u srpskom sistemu

Na Kosovu postoje i javna preduzeća (JP) Srbije ali je većina njih aktivno u opštinama na severu.  

Primera radi, u Severnoj Mitrovici funkcioniše JP Direkcija za stambeni i poslovni prostor, JP Direkcija za građevinsko zemljište i puteve, JP Vodovod Ibar, te Javno komunalno preduzeće Standard. 

Na veb stranicama ovih preduzeća se objavljuju i aktivnosti koje obavljaju na dnevnom nivou. 

Integracija Srba u kosovske institucije  

Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa postigli sporazume koji su omogućili integraciju Srba u kosovske institucije.  

Tako je 2016. preko 700 radnika "Civilne zaštite" integrisano u kosovske institucije. Prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, "Civilna zaštita" je imala uniformisane članove. 

Takođe su u kosovske institucije integrisani zaposleni u policiji i pravosuđu. 

Međutim, novembra prošle godine pripadnici srpske zajednice su napustili sve kosovske institucije na severu Kosova u znaku protivljenja odluci Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije vozila sa srpskih na kosovske tablice.