Porast broja prijava vršnjačkog nasilja u Severnoj Makedoniji
Broj prijava sajber maltretiranja raste nakon što je Ministarstvo prosvete u Severnoj Makedoniji otvorilo adresu za prijavu.
Nakon masovne pucnjave u Beogradu 3. maja, kada je u oružanom napadu 13-godišnjeg učenika u školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno osmoro dece i radnik obezbeđenja, u samo nekoliko dana Ministarstvo prosvete Makedonije primilo je oko 20 prijava učenika koji su bili žrtve određenog oblika vršnjačkog nasilja, kažu iz ove institucije za Radija Slobodna Evropa.
Ministarstvo prosvete i kulture u Severnoj Makedoniji otvorilo je mejl adrese u okviru kampanje za podizanje svesti mladih o nenasilnom i tolerantnom ponašanju u školama i van nje, odmah nakon tragedije u Beogradu.
Simona Kovačevski iz Ohrida svedoči kako se suočila sa maltretiranjem, ai to onim na internetu.
Ona je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da je bila žrtva sajber maltretiranja, kada su je deca napala na internetu pogrdnim rečima, ali dodaje da je dobivala komentare mržnje i od odraslih.
"Ne krijem da sam se bukvalno osećala kao da sam na dnu, pustila sam da to emotivno utiče na mene i uznemirila sam se i bila sam u situaciji da nisam znala šta da radim", rekla je ona.
Izveštaje učenika koji su bili žrtve maltretiranja upućene makedonskom Ministarstvu prosvete i nauke sada razmatra Državna prosvetna inspekcija.
Ministarstvo radi na smernicama
Na adrese Ministarstva prosvete (MIP) stigle su i sugestije bivših profesora kako da se utiče na ovu vrstu nasilja, navodi se u odgovoru Ministarstva za RSE.
Ministarstvo prosvete i nauke radi na protokolu i smernicama za stručne službe škola i nastavnike, koje se odnose na korišćenje društvenih mreža u školskom okruženju.
Ministar prosvete i nauke Jeton Šaćiri rekao je da nakon dešavanja u Srbiji treba smanjiti sve moguće rizike i pretnje po bezbednost učenika i nastavnika u školskom okruženju.
Na sednici Vlade sledećeg utorka biće reči o pripremi "najvažnijih bezbednosnih preporuka" za obrazovni proces.
"Jedna od preporuka biće da stručni kadar iz škola sarađuje sa stručnjacima iz centara za socijalna pitanja, da zajednički budu u kontaktu sa učenicima i njihovim roditeljima. Za svakog da može da proceni šta je rizik u određenom trenutku", rekao je Šaćiri.
Učenici, nastavnici i roditelji za sada mogu prijaviti svaki oblik nasilničkog ponašanja u školama na mejl adrese prijavinasilstvo@mon.gov.mk i paraqitdhune@mon.gov.mk koje je otvorilo Ministarstvo, ili na stručne službe u školama.
Problem nedostatka psihologa
Tamara Kjupeva, prosvetna radnica koja je godinama predavala u srednjoj školi, kaže da žrtvama vršnjačkog nasilja prvo treba da pomogne njihovo najbliže okruženje, jer često problem žele da zadrže za sebe.
"Ono što se obično dešava jeste da deca koja su svedoci ovakvog nasilja pošalju prve znake da se detetu nešto dešava u odeljenju. Žrtva obično poslednja, ili kada više nema mehanizme da se nosi sa tim, reaguje sa bliskima, kod kuće, sa prijateljima, a onda se okreće instituciji", kaže Kjupeva u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Psihološke službe su te koje treba da reaguju prve, dodaje Kjupeva, koja ističe da se problem vršnjačkog nasilja lakše rešava u školama sa malim brojem učenika.
Ali, navodi da ima mnogo škola sa preko 1.300 učenika i samo jednim psihologom koji ne može da prati sve što se dešava.
Problem sajber maltretiranja je teže rešiti jer se često javlja u privatnim onlajn prostorima gde odraslima ili vlastima može biti teško da intervenišu.
Profesor Ćupeva navodi da je maltretiranje na društvenim mrežama veći izazov.
"Razlika između ove vrste nasilja, onlajn ili na društvenim mrežama, i onog na koji smo ranije bili navikli je apsolutno drugačija. Ova vrsta nasilja je prilično nevidljiva, traje svo vreme", kaže Ćupeva.
Ograničavanje društvenih medija?
Među nekim od mera koje razmatraju makedonske vlasti je i ograničavanje društvenih medija, poput TikToka, ali se vodi i debata o uvođenju zabrane korišćenja pametnih telefona u školama.
Ministar obrazovanja Jeton Šaćiri izrazio je zabrinutost što nastavnici osnovnih škola komuniciraju sa učenicima putem aplikacija za razmenu poruka kao što su Viber ili WhatsApp. Prema njegovim rečima, to može negativno da utiče na proces učenja.
"Ideja o zabrani telefona u procesu učenja je pozitivna. Sami nastavnici treba da doprinesu ovom aspektu", kaže Šaćiri.
Maltretiranje je složeno pitanje koje ima dalekosežne posledice po žrtve i njihove porodice. Istraživanja pokazuju da maltretiranje ostavlja duboke tragove na mentalno zdravlje dece.
Napori u borbi protiv maltretiranja u školama treba da budu usmereni na prevenciju, intervenciju i podršku žrtvama.
Strategije prevencije treba da uključuju kampanje podizanja svesti, obrazovanje o empatiji i školske politike koje promovišu pozitivno ponašanje, Ćupeva naglašava.
Zaključuje da suočavanje sa nasiljem zahteva zajednički napor svih u školskoj zajednici, od pedagoga i nastavnika, do roditelja i učenika, svako ima ulogu u stvaranju bezbednog okruženja u kome se nasilje neće tolerisati.